Sadašnju titulu najluđeg, kako ga opisuju mnogi mediji, ima Ilon Mask, prvi bilioner u istoriji. Do te sumanute sume stigao je sumnjivim malverzacijama na Volstritu, veoma rizičnim potezima, svakako dobrom sluhu za biznis, dobrim političkim vezama, agresivnom medijskom nastupu. I lažima. Ipak, ovo nije priča o njemu, o Masku će se pisati još mnogo. Ne, pozabavićemo se njegovim duhovnim blizancem, tako reći pretečom. U pitanju je izvesni Timoti Dekster. On je opisivan kao najluđi, najgluplji i najsrećniji milioner ikada.
Neće da bankrotira, pa to ti je
U istoriji biznisa malo je ljudi koji su izazivali toliko čuđenja kao Timoti Dekster (1747 – 1806). Ovaj američki trgovac iz 18. veka ostao je upamćen kao čovek koji je postao milioner zahvaljujući poslovima za koje su svi bili uvereni da će ga odvesti u bankrot.
Mnogi istoričari ga opisuju kao ekscentrika bez ozbiljnog obrazovanja, dok ga drugi smatraju jednim od najvećih srećnika u istoriji preduzetništva. Kako god da ga posmatramo, činjenica je da je Dekster uspeo da zaradi ogromno bogatstvo donoseći odluke koje su delovale potpuno besmisleno.
Važno je da se dobro oženiš
Rođen 1747. godine u siromašnoj porodici u Masačusetsu, SAD, Dekster nije imao formalno obrazovanje. Radio je kao kožar, da bi kasnije stekao određeni kapital ženidbom sa bogatom udovicom. Pravu priliku video je tokom Američke revolucije, kada je počeo da kupuje bezvredne kontinentalne novčanice. Većina ljudi smatrala je da baca novac, ali je američka vlada kasnije odlučila da deo tih papira otkupi, što mu je donelo značajnu zaradu.
Međutim, ono po čemu je postao legendaran jesu njegovi trgovački poduhvati.
Njegovi konkurenti često su pokušavali da ga ismeju dajući mu namerno loše poslovne savete. Verovali su da će ga tako uništiti. Dogodilo se upravo suprotno.
Jedan od najpoznatijih primera bio je kada su ga savetovali da u tropske krajeve Zapadne Indije pošalje grejače za krevete. Dakle, grejači za mušterije koje se već kuvaju na vrućini. Reč je o metalnim posudama koje su se koristile za zagrevanje kreveta tokom hladnih zima u Novoj Engleskoj. Ideja je delovala potpuno besmisleno – ko bi kupovao grejače u tropskoj klimi?
Međutim, kapetan broda pronašao je neočekivanu namenu za robu i on ga je i spasio. Lokalni proizvođači melase koristili su ih kao velike kutlače za pretakanje gustog sirupa. Pošiljka je rasprodata uz lep profit.
Kako sam pametan, verovatno je pomislio. Ohrabren uspehom, Dekster je nastavio sa neobičnim poslovima.
Poslao je vunene rukavice bez prstiju u tropske krajeve. Na prvi pogled, još jedna katastrofalna odluka. Ipak, tamo su ih kupili azijski trgovci koji su ih zatim izvezli u hladni Sibir, gde je za njima postojala potražnja. Dekster opet zaradio.
U drugom slučaju, poslao je mačke na Karibe. Budala, govorili su. Njegovi kritičari su se smejali toj ideji, ali su lokalna skladišta na Karibima imala ozbiljan problem sa pacovima. Mačke su brzo pronašle kupce. Dekter opet pun para.
Izvoz uglja u grad koji ima rudnik uglja
Slična priča dogodila se i sa pošiljkom uglja u Njukasl u Engleskoj, grad poznat upravo po proizvodnji uglja. Izgledalo je kao da neko nosi pesak u pustinju. Međutim, u trenutku kada je brod stigao, rudari su štrajkovali, pa je uglja nedostajalo na tržištu. Dekster je ponovo zaradio.
Jedan od njegovih najčudnijih poslova bila je prodaja kitovih kostiju. Savetnici su ga uveravali da niko neće kupiti takvu robu. Ispostavilo se da su kosti pronašle primenu u proizvodnji korseta, pa je i taj posao bio uspešan.
Kako je moguće da je čovek koji je donosio toliko naizgled loših odluka postao bogataš?
Odgovor se nalazi negde između sreće i preduzetničkog instinkta. Dekster nije bio poslovni genije u klasičnom smislu. Često nije razumeo tržište, ali je bio spreman da rizikuje više od drugih. Takođe, trgovina krajem 18. veka bila je mnogo sporija i nepredvidljivija nego danas. Informacije su putovale nedeljama, a tržišne okolnosti mogle su se promeniti dok je brod još bio na moru.
Koga je briga šta selo priča?
Dekster je imao i izuzetnu sposobnost da istraje uprkos podsmehu okoline. Dok su drugi odustajali zbog straha od neuspeha, on je nastavljao da ulaže i šalje robu na različita tržišta.
Kada se obogatio, proglasio je samog sebe „Lordom Timotijem Deksterom“, iako nikada nije imao plemićku titulu. Izgradio je raskošnu vilu, postavljao statue poznatih istorijskih ličnosti i često organizovao ekscentrične događaje koji su dodatno učvrstili njegovu reputaciju neobičnog milionera. Jednom prilikom je organizovao lažnu sopstvenu sahranu, da vidi da li će njegova supruga da plače. Nije plakala. Što je i očekivano, jer je ljudima pričao da je ona sama odavno umrla, a to što vide da se šeta okolo je njen duh.
Uprkos svemu, njegova životna priča ostala je jedna od najfascinantnijih lekcija iz poslovnog sveta: ponekad se iza odluka koje deluju potpuno besmisleno krije velika šansa. A ponekad je granica između genija i srećnika mnogo tanja nego što mislimo.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
