Nemačka uvodi sijestu – vrućine uzimaju danak

Sve toplije vreme u Nemačkoj postaje sve veći izazov za zaposlene i poslodavce, bilo da je reč o radu na gradilištima, u kancelarijama bez adekvatnog hlađenja ili dostavnim službama koje rade na temperaturama iznad 30 stepeni, piše Fenix.

Prema navodima Nemačke novinske agencije (dpa), ekstremne vrućine sve češće utiču na zdravlje radnika, ali i na ekonomsku stabilnost kompanija širom zemlje.

Nemačka nije spremna za dugotrajne vrućine

Stručnjaci upozoravaju da se Nemačka nije dovoljno prilagodila klimatskim promenama i sve češćim toplotnim talasima.

„Dok su zemlje južne Evrope decenijama prilagođavale urbanizam i radno vreme visokim temperaturama, Nemačka se nalazi u opasnoj srednjoj zoni“, ističu stručnjaci.

Za razliku od južnih zemalja, u Nemačkoj još uvek ne postoji poseban zakon koji reguliše rad tokom ekstremnih vrućina.

Pravila za rad na visokim temperaturama

Trenutno se primenjuje uredba o radnim prostorijama koja propisuje preporuke:

• na 26°C poslodavci treba da razmotre mere zaštite

  

• na 30°C su potrebne konkretne zaštitne mere

• iznad 35°C radni prostor se smatra neprikladnim za rad

  

Međutim, ova pravila nisu obavezujuća u svim slučajevima, što ostavlja prostor za različita tumačenja.

Ogromni ekonomski gubici zbog vrućine

Prema procenama kompanije Allianz, toplotni talasi mogli bi nemačku ekonomiju do 2030. godine da koštaju oko 112 milijardi evra.

Podaci pokazuju da:

• produktivnost pada oko 3% za svaki stepen iznad 30°C

• troškovi energije rastu oko 1,2% po svakom dodatnom stepenu

• broj bolovanja raste do 3,5%, a tokom toplotnih talasa i do 6%

Sve to zajedno dovodi do ozbiljnih gubitaka u privredi.

Rešenja po uzoru na južnu Evropu

Kao mogući odgovor na problem, stručnjaci predlažu prilagođavanje radnog vremena, po uzoru na Španiju i Grčku.

To uključuje:

• raniji početak radnog dana

• izbegavanje rada tokom najtoplijeg dela dana

• fleksibilno radno vreme

„Siesta nije odmor, već upravljanje rizikom“, navode ekonomisti, ističući da ovakav model može pomoći očuvanju produktivnosti.

Sindikati traže oprez

Sindikati upozoravaju da univerzalna pravila nisu primenljiva u svim sektorima i da su potrebna rešenja prilagođena industrijama.

Nemačka konfederacija sindikata (DGB) naglašava da poslodavci moraju snositi odgovornost za zaštitu radnika, posebno tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Rasprava o promeni Zakona o radu

Dodatnu tenziju izaziva i predlog reforme Zakona o radnom vremenu, kojim bi se umesto osmočasovnog radnog dana uvodilo ograničenje na nedeljnom nivou.

Sindikati strahuju da bi to moglo dovesti do slabljenja zaštite radnika i ukidanja standardnog radnog vremena.

Sve češće vrućine tako postaju ne samo zdravstveni, već i ozbiljan ekonomski i politički izazov u Nemačkoj.