Pre nešto više od godinu dana, Kina je preko svog Ministarstva trgovine objavila da će uvesti ograničenja izvoza sedam retkih zemnih metala – samarijuma, gadolinijuma, terbijuma, disprozijuma, lutecijuma, skandijuma i itrijuma – i magneta koji ih sadrže. Potez, koji je kineska diplomatija nazvala „nediskriminatornim“, brzo se pokazao kao jedan od najefikasnijih ekonomskih instrumenata u savremenoj geopolitici.
Da bi se razumela ozbiljnost ovog poteza, dovoljno je nekoliko brojeva. Kina kontroliše 60 odsto globalnog rudarstva magnetnih retkih zemnih metala, 91 odsto globalne rafinisane proizvodnje, a njen udeo u proizvodnji stalnih magneta dostiže 94 odsto, piše Tportal, prenosi Blic.
Od 20 strateški važnih minerala, Kina je vodeći prerađivač čak 19, sa prosečnim tržišnim udelom od 70 odsto.
Iako je OPEK, na primer, savez suverenih zemalja proizvođača nafte, ovo je jedna zemlja koja kontroliše praktično ceo lanac vrednosti, od rudnika do gotovog magneta.
Kina drži monopol na odvajanje disprozijuma i terbijuma – minerala ključnih za stalne magnete visokih temperatura, ključnu komponentu lovaca F-35, Teslinih humanoidnih robota i podmornica klase Virdžinija, između ostalog.
Reakcija Zapada
Reakcija tržišta je bila trenutna. Evropske cene disprozijuma i terbijuma dostigle su šest puta veću vrednost od kineskih domaćih cena, a mnogi proizvođači automobila u SAD, Evropi i drugde bili su primorani da smanje nivo iskorišćenja kapaciteta.
Slučaj itrijuma bio je još dramatičniji – međunarodne cene itrijum oksida porasle su sa oko šest do osam dolara po kilogramu početkom 2025. na između 120 i 270 dolara po kilogramu, što je porast do 4.400 procenata na nekim tržištima.
U oktobru 2025. godine, kontrole su proširene na još pet elemenata. Kina je potom u novembru obustavila sprovođenje tih novih, proširenih mera na godinu dana, do 10. novembra 2026. godine, kao deo sporazuma postignutog nakon sastanka između kineskog i američkog predsednika na kojem su se obe strane povukle iz niza carina i trgovinskih barijera.
Ali suspenzija je bila samo delimična. Aprilske kontrole prvobitnih sedam elemenata nikada nisu obustavljene i ostaju u potpunosti na snazi.
Izvoz itrijuma, disprozijuma i terbijuma ostaje oko 50% ispod nivoa pre kontrole, i ne postoji konkretan vremenski okvir za normalizaciju. Kina je obećala da će „razmotriti“ zabrinutost SAD zbog nestašice kritičnih minerala, ali ova formulacija ne precizira rokove, mehanizme verifikacije ili šta „razmatranje“ zapravo znači.
U decembru 2025. godine, Komisija je usvojila akcioni plan ReSourceEU, mobilišući do 3 milijarde evra tokom narednih 12 meseci za strateške projekte snabdevanja, sa ciljem smanjenja strateške zavisnosti za 50% do 2029. godine.
Zakon o kritičnim sirovinama postavlja ambiciozne ciljeve za 2030. godinu – najmanje 10% godišnje potrošnje iz domaćeg vađenja, 40% iz rafinisanja i 25% iz reciklaže.
Dvadeset godina do samodovoljnosti
Amerikanci su, u međuvremenu, najavili projekat strateških rezervi vredan 12 milijardi dolara, sa ciljem stabilizacije cena i podrške proizvođačima.
Američka kompanija USA Rare Earth objavila je na pariskom samitu „Izaberite Francusku“ da će do 2030. godine uložiti više od 175 miliona evra u izgradnju kapaciteta za preradu retkih zemnih metala i proizvodnju magneta u Francuskoj, uz podršku francuske vlade i potencijalna direktna ulaganja države.
Paradoks je u tome što je ovaj trenutak krize možda jedini koji može pokrenuti Zapad ka ozbiljnoj diverzifikaciji. Ali brzina odgovora ostaje otvoreno pitanje, budući da stručnjaci procenjuju da Zapad može da ostvari primetan napredak za deceniju, ali potpuna samodovoljnost nije realna za manje od dvadeset godina.
U međuvremenu, svaki električni automobil, svaka vetroturbina i svaki vojni sistem koji koristi stalne magnete zavisi od odluka donetih u Pekingu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
