Ona je istakla da bi najnovija generacija veštačke inteligencije mogla da postane pretnja po stabilnost globalnog finansijskog sistema ukoliko dospe u pogrešne ruke.
Ona je tokom obraćanja novinarima u Briselu naglasila takozvanu dualnu prirodu naprednih AI modela, pošto isti algoritam koji može da odbrani sisteme istovremeno ima potencijal da postane razorno oružje u rukama hakera, prenosi Politiko.
„U pogrešnim rukama, taj kapacitet može biti iskorišćen za uništavanje finansijskog sistema, a to nas stavlja u poziciju da konstantno kaskamo korak za napadačima“, upozorila je Georgijeva, dodajući da je Antropikov najnoviji model Mitos tek početak i da u budućnosti stižu još moćniji proizvodi.
Moderne banke i platni promet oslanjaju se na zajedničku infrastrukturu (klaud sisteme, softverske pakete i platne procesore).
Ako AI model otkrije nepoznatu ranjivost, može da pokrene istovremene, automatizovane napade na stotine institucija širom sveta.
Rezultat bi mogao biti trenutan pad poverenja građana, blokada platnog prometa i iznenadna kriza likvidnosti pre nego što ljudski timovi uopšte stignu da reaguju.
Dok razvijene ekonomije imaju fiskalni prostor da finansiraju skupe odbrambene sajber – sisteme, zemlje u razvoju često nemaju te resurse.
S obzirom na to da je globalni finansijski sistem duboko integrisan, bezbednosna rupa u bankarskom sistemu bilo koje manje razvijene države može da poslužiti kao „trojanski konj“ za upad u globalnu mrežu.
Georgijeva je apelovala na bogate nacije da pomognu u podizanju odbrambenih kapaciteta širom sveta.
MMF je jasno stavio do znanja da države moraju hitno da revidiraju svoje javne troškove, pošto smatra da održavanje bezbednosti u eri naprednog AI više nije usputni IT trošak, već pitanje nacionalne stabilnosti koje zahteva ozbiljna finansijska sredstva.
„Shvatite da popravka sistema košta. Pobrinite se da imate fiskalni prostor i da ovo bude prioritet u javnoj potrošnji“, poručila je Georgijeva.
MMF takođe upozorava da bi nagli rast ulaganja u AI mogao da dovede do naglog pada na berzi, ali takav scenario je za sada malo verovatan.
Pored tehnoloških izazova, MMF je predstavio i sumorniju ekonomsku procenu za evrozonu.
Zbog geopolitičkih tenzija i sukoba na Bliskom istoku, prognoza rasta za Evropu je smanjena na 0,9 odsto u 2026. godini, dok je projekcija prosečne inflacije podignuta na 2,8 odsto.
