„Ne sklapam sporazume poput katastrofalnog nuklearnog sporazuma koji je ispregovarala administracija Baraka Obame. Smejem se svim glupim demokratama i republikancima koji samo po imenu ne znaju ništa o potencijalnom sporazumu sa Iranom. Postoje stvari koje još nisu ni ispregovarane sa Iranom“, poručio je Tramp.
Tri meseca rata
Njegove izjave dodatno su izazvale zabunu u međunarodnoj javnosti, budući da često menja stavove o situaciji na Bliskom istoku – od optimističnih najava brzog kraja sukoba do oštrih poruka o mogućoj eskalaciji i uništenju Irana, piše Poslovni dnevnik, prenosi B92.
Američki predsednik naložio je svojim predstavnicima da ne žure sa sporazumom, naglašavajući da je „vreme na strani SAD“. Poručio je da pregovori neće biti završeni dok se ne ispune svi američki uslovi, uključujući sprečavanje Irana da razvije ili nabavi nuklearno oružje. Najavio je i održavanje pomorske blokade do konačnog dogovora.
S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio izrazio je oprezni optimizam, navodeći da se SAD približavaju praktičnom sporazumu koji bi mogao biti potpisan u kratkom roku, ali je upozorio da vojna opcija ostaje alternativa ukoliko pregovori propadnu. Pakistanski premijer takođe je istakao značajan napredak u razgovorima.
Sa iranske strane ton je znatno uzdržaniji. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ismail Baghaei poručio je da je, iako je ostvaren napredak u pojedinim pitanjima, teško predvideti brzo potpisivanje sporazuma. Naglasio je da su pregovori trenutno usmereni na okončanje rata, a ne na nuklearni program, te upozorio da promenljiva politika SAD predstavlja ozbiljnu prepreku.
Iranski predsednik poručio je da Iran neće podleći pritisku i da će svoja prava pokušati da ostvari kroz pregovore bez ustupaka koji bi ugrozili suverenitet zemlje.
Mir je, dakle, na dohvat ruke, što je pre svega dobra vest za civilno stanovništvo, ali za predsednika Trampa predstavlja težak politički poraz. Tri meseca od početka rata navršila su se 28. maja. Od tada se kriza iz Ormuski moreuz preliva na globalna tržišta i monetarne politike najvećih svetskih ekonomija.
Investitori i centralne banke u SAD, Japanu i Evropi pokušavaju da procene da li je rast cena posledica kratkotrajnog naftnog šoka ili početak šire inflatorne spirale koja bi mogla ponovo otvoriti pitanje povećanja kamatnih stopa i usporiti globalni privredni rast.
Troškovi rata rastu
U SAD je pažnja usmerena na indeks PCE, preferisanu meru inflacije američkih Federalnih rezervi, uz očekivanja da bi bazna inflacija mogla porasti na 3,4 odsto, što bi bio najviši nivo od sredine 2023. godine. To stvara dodatni pritisak na monetarnu politiku i otežava planove za eventualno smanjenje kamatnih stopa.
U Japanu kriza dodatno razotkriva zavisnost industrije od uvoza energije, dok pad poverenja potrošača pojačava pritisak na centralnu banku da nastavi sa zaoštravanjem monetarne politike. U Evropi se očekuju podaci o inflaciji u Nemačka, koja se kreće oko 2,9 odsto i približava se granici od 3 odsto, što povećava očekivanja mogućeg novog rasta kamatnih stopa u Evrozoni.
Sjedinjene Države su od početka rata, 28. februara, izgubile 13 vojnika. Prema podacima organizacije za ljudska prava HRAI, u ratu je poginulo oko 1.700 civila, uključujući 254 dece.
Troškovi za SAD procenjuju se na 29 milijardi dolara, odnosno oko 24,6 milijardi evra, prema podacima zvaničnika Pentagona.
Prema pisanju The Hilla, najmanje 42 vojna aviona američkog ratnog vazduhoplovstva su oštećena, od čega je većina izgubljena i više nije operativna. Najmanje dva borbena aviona su uništena, a tri teško oštećena. Obaranje aviona tipa McDonnell Douglas F-15 Eagle početkom aprila izazvalo je međunarodnu pažnju, a spasavanje jednog člana posade opisano je kao izuzetno skupa i zahtevna operacija.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
