Zato uzgoj sopstvene zelene salate kod kuće postaje sve popularniji trend koji donosi opipljive ekonomske uštede.
Ova kultura raste izuzetno brzo, ne zahteva velike površine, a pored finansijske koristi, nudi i mnogo širi izbor sorti, od lisnatih i cefaličnih do hrskavih, crvenkastih ili šarenih vrsta koje se retko nalaze u komercijalnoj prodaji.
Proces uzgoja počinje u proleće setvom semena u vlažno, dobro pripremljeno zemljište ili kompost, nakon čega se seme prekriva veoma tankim slojem supstrata ili vermikulita, jer zelena salata ne podnosi direktnu sunčevu svetlost tokom klijanja. Ključ kontinuirane berbe leži u uzastopnoj setvi svake dve nedelje.
Naime, zelena salata gubi svoju kulinarsku vrednost i prestaje da bude ukusna čim počne da cveta, a ovaj proces se ubrzava pod uticajem jake sunčeve svetlosti, zbog čega se preporučuje sadnja u umereno sunčanim gredicama ili korišćenje posebnih mreža za zasjenjivanje otpornih na UV zračenje.
Prilikom gajenja u otvorenim gredicama, zemljište je potrebno usitnjavati i obogaćivati zrelim kompostom, koji se mora pomešati sa gornjim slojem zemlje, a ne samo posipati po površini. Prema iskustvu stručnjaka, kvalitetan kompost usporava cvetanje i produžava period berbe.
Setva se vrši ili ravnomernim rasipanjem po površini laganim grabuljanjem ili u centimetar duboke rovove sa razmakom od 30 centimetara, dok se zimske sorte seju krajem avgusta, a u plastenicima i staklenicima proizvodnja je moguća tokom cele godine, piše Moje vrijeme.
Tehnike gajenja na balkonima i priprema kvalitetnih sadnica
Za proizvođače koji nemaju baštenske gredice, zelena salata se može uspešno proizvoditi u kontejnerima i kutijama na terasama ili balkonima.
U ovom slučaju, seme se štedljivo rasipa po vlažnom kompostu bez treseta i kasnije proređuje kako bi se biljkama dalo dovoljno prostora da razviju glave. Ako se proizvodnja započne u zatvorenom prostoru, sadnice su spremne za presađivanje na otvoreno ili u veće balkonske saksije otprilike tri nedelje nakon setve, čim mlade biljke dovoljno porastu.
Što se tiče navodnjavanja, zelena salata zahteva visok nivo vlažnosti, ali ne podnosi vlažno i mokro zemljište. U otvorenim gredicama preporučuje se zalivanje dva puta nedeljno, dok gajenje u kontejnerima na balkonima zahteva svakodnevno zalivanje, posebno nakon što biljka razvije veliku lisnu masu kroz koju isparavaju značajne količine vode.
Tokom celog ciklusa rasta, takođe je potrebno sprovoditi redovne mere zaštite od puževa koji mogu uništiti usev.
Specifičnosti đubrenja, pravilne berbe i očuvanja sočnosti lišća
Strategija ishrane zahteva strogu ravnotežu minerala i đubriva. Prilikom pripreme zemljišta za sadnju koriste se đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, kao što je formulacija NPK 7:14:21.
S druge strane, tokom aktivnog rasta i vegetacije, azotna đubriva moraju se koristiti veoma pažljivo; neophodna su za stimulisanje razvoja velikih, sočnih listova, ali prekomerne količine mogu oštetiti kvalitet i strukturu biljke.
Prva berba spoljašnjih listova lisnatih sorti može početi već pet do šest nedelja nakon setve, dok vrste koje formiraju kompaktnu glavicu sazrevaju za osam do deset nedelja. Tehnologija berbe zahteva da se cela biljka iseče oštrim nožem odmah kod korena.
Čupanje salate sa celim korenom iz zemlje je strogo zabranjeno u profesionalnom i amaterskom povrtarstvu kako se ne bi oštetio korenov sistem susednih biljaka. Letnje vrućine značajno utiču na svežinu plodova. Da bi listovi zadržali maksimalnu sočnost i hrskavost, salatu je najbolje brati rano ujutru, pre nego što direktna sunčeva svetlost izazove dehidraciju tkiva.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
