Kako bi popravilo narušene odnose s Briselom, novo mađarsko rukovodstvo želi da zemlja do kraja decenije uvede evro. Međutim, uz slabu privredu i kratke rokove, stručnjaci upozoravaju da će put biti težak.
Novi mađarski premijer Peter Mađar želi da obezbedi povratak zemlje u glavni tok Evropske unije i brzo preduzima korake kako bi izgladio odnose narušene dugogodišnjom vladavinom Viktora Orbana. Deo te strategije je i plan da Mađarska do kraja decenije bude spremna za ulazak u evrozonu.
Ipak, neki u zemlji, uključujući guvernera centralne banke, smatraju da bi taj vremenski okvir mogao biti previše ambiciozan, s obzirom na to da odlazeći premijer Orban ostavlja usporenu privredu i fiskalni nered. Međutim, ukoliko se pristupanje evru sprovede na pravi način, Mađarska bi mogla da ostvari značajne koristi.
Ispunjavanje uslova za uvođenje evra biće težak zadatak za novu vladu. Stranka Tisa, na čijem je čelu Mađar, ima malo prostora za manevrisanje u pogledu potrošnje i reformi, naročito usred aktuelne krize na Bliskom istoku, kaže Sili Tan iz analitičkog odeljenja britanske medijske grupe „Ekonomist“.
„Ne očekujemo uvođenje evra u sledećoj deceniji“, kaže Tan.
Ipak, Tisa je snažno motivisana. Povratak Mađarske u mejnstrim Evropske unije – sa „iliberalne“ periferije na koju ju je Orban gurnuo – bio je ključni deo izborne kampanje stranke. Ulazak u evrozonu dodatno bi učvrstio tu novu poruku.
Vremena je malo, pa Mađar poziva Brisel da odblokira 17 milijardi evra sredstava zamrznutih zbog Orbanovog demokratskog nazadovanja i problema s vladavinom prava. Čak deset milijardi evra tog iznosa mora biti iskorišćeno pre isteka roka u avgustu.
Oko 75 odsto Mađara podržava uvođenje jedinstvene evropske valute, pokazalo je istraživanje iz 2025. godine. Ipak, gotovo isti procenat ispitanika smatra da zemlja još nije spremna za taj korak. Stranka Tisa se nada da će birači to imati u vidu u narednim godinama, pošto će ekonomska konsolidacija verovatno značiti smanjenje potrošnje ili povećanje poreza.
„Ulazak 2030. godine može delovati ambiciozno, ali nije nemoguć“, kaže Julija Kiralj, bivša zamenica guvernera Mađarske narodne banke i profesorka Mađarske akademije nauka. „Glavni izazov jeste ispunjavanje mastrihtskih kriterijuma“, dodala je.
Ti kriterijumi definišu dozvoljene nivoe inflacije, javnog duga, budžetskog deficita, kamatnih stopa i stabilnosti valute. Mađarska trenutno značajno zaostaje za tim fiskalnim zahtevima.
Duboki rezovi u državnoj potrošnji, potrebni za smanjenje deficita, predstavljaće najveći izazov. Tan smatra da će to biti „nemoguće“ ostvariti do 2030.
„Mađar je već najavio da će nastaviti fiskalno rasipničku politiku Viktora Orbana, uz ubrzano povećanje vojne potrošnje kako bi se ispunili ciljevi NATO“, dodaje Kiralj.
Prednosti i nedostaci ulaska u evrozonu
