Kineski izvoz u aprilu skočio je za 14,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, i to u trenutku kada se Peking i dalje nosi sa višim američkim tarifama, pritiskom na svetsku trgovinu i sve zategnutijim odnosima velikih sila, saopštile su kineske vlasti, piše AP.
Brojka je odjeknula samo nekoliko dana uoči planiranog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga u Pekingu. Zato ovaj rezultat za Kinu nije samo ekonomski podatak, već i poruka pred razgovor sa Vašingtonom.
April je doneo mnogo jači rast nego što su analitičari očekivali. U martu je kineski izvoz porastao za 2,5 odsto na godišnjem nivou, dok je mesec kasnije usledio nagli skok.
Peking ulazi u susret sa Trampom sa jačim kartama
Kineski uvoz u aprilu je porastao za 25,3 odsto. To jeste nešto sporije nego u martu, kada je rast iznosio 27,8 odsto, ali i dalje pokazuje da druga najveća ekonomija sveta održava visok tempo trgovine.
Za Peking, tajming teško da je mogao da bude bolji. Odnosi sa Vašingtonom ostaju opterećeni tarifama, kontrolom izvoza i dubokim političkim nepoverenjem, ali najnoviji podaci pokazuju da kineska privreda ne posustaje onoliko koliko su neki očekivali.
Kinesko rukovodstvo je u martu zacrtalo privredni rast između 4,5 i pet odsto za ovu godinu. To je niže od prošlogodišnjih pet odsto i najoprezniji cilj Pekinga još od 1991. godine.
Zato aprilski skok izvoza dolazi kao važan predah za kineske vlasti. U zemlji koja se oslanja na fabrike, luke i ogromne lance snabdevanja, ovakav rezultat pokazuje da spoljna potražnja i dalje drži kinesku ekonomiju u pokretu.
Tramp i Si pred razgovorom bez lakih rešenja
Ekonomisti banke HSBC ocenili su da veliki pomaci u oblasti kontrole izvoza nisu naročito verovatni. Ipak, sastanak Donalda Trampa i Si Đinpinga mogao bi da donese bar prve korake ka spuštanju trgovinskih tenzija.
Od razgovora u Pekingu zato ne treba očekivati veliki preokret preko noći. Odnosi dve najveće ekonomije sveta predugo su opterećeni sporovima da bi jedan sastanak sve promenio. Ali i mali pomak bio bi važan, naročito u trenutku kada se svaka odluka Vašingtona i Pekinga preliva na globalno tržište.
Dodatni pritisak dolazi sa Bliskog istoka. Rast cena nafte i goriva povećava troškove proizvodnje i transporta, što posebno pogađa Kinu, čija industrija zavisi od stabilnih ruta, energije i jeftine logistike.
Ipak, Peking za sada ima dovoljno prostora da ublaži udar. Velike rezerve nafte i raznovrsniji izvori energije pomažu Kini da zadrži stabilnost, čak i dok globalno tržište sve više reaguje na ratove, tarife i političke potrese.
