Prvobitne Plave zone uključuju Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Nikoju u Kostariki, Ikariju u Grčkoj i Loma Lindu u Kaliforniji.
Povrće je osnova svake uravnotežene ishrane i nudi izuzetnu raznolikost i impresivne zdravstvene prednosti. Bogato esencijalnim vitaminima, mineralima, antioksidansima i vlaknima, podržava opšte zdravlje i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.
Stoga ne čudi što je povrće kamen temeljac ishrane ljudi sa najdužim životom na svetu, stanovnika takozvanih „Plavih zona“.
Plave zone, termin koji je skovao novinar National Geographic-a, Den Buetner, su izvanredne lokacije širom sveta gde stanovnici redovno dostižu 100 godina.
Prvobitne Plave zone uključuju Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Nikoju u Kostariki, Ikariju u Grčkoj i Loma Lindu u Kaliforniji. Iako su demografi dovodili u pitanje pouzdanost ovih podataka, navodeći zabrinutost zbog potencijalno netačnih evidencija o rođenju, jedna stvar ostaje nesumnjivo jasna u vezi sa ovim regionima, tvrdi Buetner.
U svojim knjigama on detaljno opisuje kako najstariji ljudi na svetu pripisuju svoju dugovečnost ishrani bogatoj povrćem, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama. Osnova stogodišnjih ishrana Ishrana u Plavim zonama je pretežno biljna, sa oko 95 procenata kalorija koje potiču iz biljnih izvora.
Meso se konzumira retko, često samo u posebnim prilikama, dok se riba jede umereno. Naglasak je na integralnim žitaricama, orašastim plodovima i, naravno, puno povrća.
Uprkos dobro dokumentovanim prednostima povrća i mahunarki, mnogi ljudi se muče sa načinom pripreme na ukusan i privlačan način. I u tome leži jedna od tajni koju možemo naučiti od stogodišnjaka. Tajna je u pripremi, ne samo u sastojcima Den Bjutner ukazuje na nekoliko zajedničkih niti među najstarijim zajednicama kada je u pitanju priprema povrća, pišpe Net.hr
Na osnovu svojih zapažanja o njihovim tehnikama kuvanja, on veruje da ključ leži u začinima.
„Tajna da bilo koje povrće bude ukusno je malo soli, pravi začini i ulje – posebno maslinovo ulje“, deli on na svojoj veb stranici.
Moć maslinovog ulja i svežeg začinskog bilja
Njegovo zapažanje o upotrebi maslinovog ulja je zanimljivo. Umesto prženja hrane u maslinovom ulju, procesu koji može uništiti zdrave masti, Plave zone više vole da ga koriste kao završni dodir.
„Bolje je završiti obroke prelivanjem maslinovog ulja preko njih na samom kraju“, savetuje Bjutner.
Takođe preporučuje izbegavanje gotovih mešavina začina, koje često sadrže konzervanse i druge aditive. Umesto toga, preporučuje upotrebu integralnih namirnica.
Sveži beli luk, čili papričice, limunov sok i limete mogu istaći prirodne ukuse, a često su mnogo jeftiniji od kupovine bezbrojnih tegli začina.
Jedna namirnica se ističe kao „superhrana“ Iako je povrće neophodno, jedna grupa namirnica se posebno ističe kao kamen temeljac svake ishrane u Plavoj zoni širom sveta – mahunarke.
Bjutner ih opisuje kao pravu „superhranu“ koju bismo svi trebali da jedemo svaki dan kako bismo produžili svoj život. On preporučuje da jedemo najmanje pola šolje dnevno.
U Nikoji je crni pasulj osnovna namirnica, dok su sočivo, leblebije i crveni pasulj omiljeni širom Mediterana. Na Okinavi su soja i proizvodi od soje osnovna namirnica.
„Dugovečne populacije u ovim plavim zonama jedu najmanje četiri puta više mahunarki nego mi, u proseku“, rekao je Bjutner.
Studija u pet zemalja, koju je finansirala Svetska zdravstvena organizacija, otkrila je da konzumiranje 20 grama mahunarki dnevno smanjuje rizik od smrti osobe u bilo kojoj godini za oko osam procenata.
Čak i priprema mahunarki ima svoje trikove.
„Možete poboljšati ukus pasulja ne samo kuvanjem, već i pečenjem u rerni sa lukom, procesom koji karamelizuje završetak“, objašnjava on.
Pročitajte OVDE kome danas leže novac.
Holistički pristup dugovečnosti je ključan
Važno je naglasiti da ishrana, iako ključna, nije jedini faktor. Životni stil stanovnika plave zone takođe uključuje redovnu, umerenu fizičku aktivnost, jake društvene i porodične veze, svakodnevno smanjenje stresa i osećaj svrhe.
Nedavna istraživanja sve više podržavaju važnost sna, koji može biti ključniji za dugovečnost čak i od ishrane i vežbanja. Dijete u plavim zonama su takođe strogo sezonske.
Ove zajednice jedu „impresivnu raznolikost baštenskog povrća kada je u sezoni“, kaže Bjutner.
Ništa se ne baca; uobičajeno je da ljudi kiselo ili suše višak proizvoda kako bi uživali van sezone. Ovi principi postaju sve popularniji širom sveta, a trendovi u ishrani pokazuju sve veće interesovanje za biljne proteine, vlakna i celovitu hranu.
Stručnjaci poput dr Marka Hajmana takođe ističu slične principe, navodeći krstasto povrće, maslinovo ulje i orašaste plodove kao ključne namirnice za usporavanje starenja.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
