Izazovi nisu samo ekonomski, već sve više politički i bezbednosni. Zašto Evropska unija kaska i šta preduzima da bi uhvatila korak sa Amerikancima i Kinezima?
Evropska unija funkcioniše na „Majkrosoftovim“ sistemima, Amerika bi mogla da nas isključi u roku od jednog sata, upozorila je nedavno poslanica Evropskog parlamenta Aura Sala. Iako je poruka previše dramatična, slični pozivi za tehnološko osamostaljenje od Sjedinjenih Država sve su učestaliji, pogotovo u svetlu nepredvidivih poteza Vašingtona.
Aleksandar Linc Đorđević, direktor u Data Science Conference kaže da je problem sa Evropom što se totalno tehnološki podredila Americi.
„Nemamo nijednog hajperskejlera našeg, znači osobe koje može da čuva podatke, da radi obradu podataka na velikom nivou, masovnom i brzom nivou. Tako da koristimo američke kompanije zbog toga. Zašto koristimo? Zato što njihova tehnologija zaista jeste najnaprednija“, smatra Linc Đorđević.
Međutim, nije u pitanju samo razvoj. Problem je i što se podaci na teritoriji Evrope nalaze u data centrima čiji su vlasnici korporacije iz Sjedinjenih Država. Sporan je i američki zakon o pristupu tim podacima.
„Ono što zapravo američka država ima pravo, ona može eksteritorijalno da traži od američkih kompanija da joj dostave podatke. Šta to znači? To znači da ako Amazon ima svoje servere u Nemačkoj, ona može da traži od Amazona da joj dostavi, dostavi preko Cloud Act-a da joj dostavi te podatke“, objašnjava Linc Đorđević.
Veze visoke tehnologije i visoke politike
Da visoka politika i visoka tehnologija idu ruku pod ruku, odavno nije tajna.
Miloš Vukelić, naučni saradnik FPN-a u Beogradu navodi svedočenje prvog čoveka „Mete“ i osnivača Fejsbuka.
„U praksi to dalje znači, recimo, imali smo svedočenje Marka Zakerberga u potkastu kod Džoa Rogana, rekao je da nema tehnologije u SAD koja nije na neki način povezana sa američkim bezbednosnim strukturama i da uvek podrazumevamo, čak i kada koristimo ove najsigurnije aplikacije poput, poput Whats App-a ili Signala za dopisivanje, koji bi trebalo da imaju tu dodatnu zaštitu enkripcije, da podrazumevamo da zapravo ultimativno SAD bezbednosni sistemi imaju pristup tim sistemima“, naveo je Vukelić.
Jedna ključna prepreka pred EU
Pred Evropskom unijom su brojne prepreke. Ključna je, međutim, finansijska moć, koja je u Americi i Kini koncentrisana, dok je Evropa razjedinjena.
Miloš Vukelić objašnjava da EU nema rizični, polurizični kapital koji je na jednom mestu, koji može da se uloži, koji je neophodan za tu vrstu skoka, koji Sjedinjene Američke Države sve vreme zapravo imaju.
„Imaju taj kapital i on je koncentrisan na američkim berzama i veliki deo novca lako se prelije u Sjedinjene Američke Države iz celog sveta koji se opet investira u ove kompanije koje imaju brzi rast i tako dalje. U Evropi imate dezintegrisano tržište kapitala, što je onako malo paradoksalno budući da pričamo o jedinstvenom evropskom tržištu“, istakao je Vukelić.
Najveća zamerka Evropskoj uniji
U svetu tehnologije važi da „Amerika inovira, Kina kopira, a Evropa reguliše“. Previše propisa i birokratije – to je najveća zamerka koju Evropskoj uniji upućuju biznismeni, a sve češće i političari.
Aleksandar Linc Đorđević smatra da Amerika ima mnogo više inovacija nego što Evropa može i da zamisli, a da Amerika ne može da zamisli taj nivo regulacije koje je Evropa spremna da donese“.
„Mislim da je jako bitno da negde u budućnosti, i to što možda jeste bio na jedan drugačiji način poziv za to, da se zaista na neki način sa te strane Evropa okrene da kreira malo i svoja rešenja, a ne samo da kupuje od drugih zato što kreiranje rešenja stvara jednu totalno novu lepezu mogućnosti“, rekao je Linc Đorđević.
Digitalno tržište
Evropska unija i države članice ipak ne sede skrštenih ruku. Usvojen je niz zakona i odluka koji postavljaju pravila igre za digitalno tržište, zaštitu podataka i izgradnju domaće infrastrukture.
Osim toga, u Holandiji se nalazi ASML, ključna fabrika u lancu proizvodnje najnaprednijih čipova, jedina takva u svetu.
Digitalni suverenitet postao je prioritet i u Srbiji. Instaliraju se novi superkompjuteri, najavljena je izgradnja novih data centara, kao i razvoj domaćeg modela veštačke inteligencije.
