U međuvremenu je, kao što znamo, Donald Tramp, predsednik SAD-a, pokrenuo rat u Iranu. I kako to biva, problematična Venecuela je spala na sporadične, kraće vesti.
Podsetimo, početak 2026. godine doneo je dramatičan politički obrt. Amerikanci su intervenisali u Venecueli i uhapsili predsednika Nikolása Madura, a vlast je preuzela Delsi Rodrígez. Tramp je, u znak zahvalnosti za hapšenje Madura, na poklon od liderke opozicije Marije Korine Mačado dobio Nobelovu nagradu za mir, koju je ona dobila. To je bio simboličan gest, i Tramp se zahvalio. Ipak, najverovatnije ga je to razbesnelo, jer za tom nagradom pati još od prošlog mandata. I, ne lezi vraže, dogodila se ubrzo nasilna intervencija u Iranu.
Nada u bolje sutra
Ipak, kad se sve sabere, Venecuela je obnovila saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, čime su otvorena vrata potencijalnim milijardama dolara finansijske pomoći i povratku na globalna tržišta kapitala. Ipak, ključna reč ovde je „potencijalno“.
Takođe, i Investitori su reagovali optimistično. Vrednost državnih obveznica Venecuele je porasla, a očekuje se i restrukturiranje ogromnog duga koji se procenjuje na više od 150 milijardi dolara. Prošlo je više od 100 dana otkako je Rodrígez položila zakletvu kao vršilac dužnosti predsednika Venecuele.
I sve je to lepo i sjajno zvuči „na papiru“, ali šta se dešava na terenu? To jest, ako je, bar načelno, cilj hapšenja Madura bio i taj da Venecuelanci žive bolje. Da li žive bolje? Prema pisanju američkih medija, ne baš. Zbog hiperinflacije, minimalna plata u Venecueli je i dalje ispod jednog dolara. Ne, nije greška u štampi, zvaničan je podatak. Štaviše, kreće se, precizno, između 0,5 i 0,95 centi, ali i jedan dolar deluje neverovatno i zastrašujuće. Mada, Rodrigez je takođe rekla da se proizvodnja nafte povećala i da je sada na 1,1 milion barela dnevno.
Najveći problem je nedostatak osnovnih potrepština. Cene hrane daleko premašuju prihode.
„Rafovi su puni, ali novca nema dovoljno“, rekao je nedavno jedan žitelj Karakasa za Si-en-en.
Cene hrane i goriva i dalje rastu i to dodatno pogoršava situaciju. A i situacija oko Irana prvi problem i najrazvijenijim državama Evrope, pa ni to ne pomaže da dobri ljudi Venecuele bar malo odahnu.
Odlično bi bilo da sada nove vlasti pokrenu proizvodnju nafte, koja čini 90 odsto izvoza Venecuele. I pravi je trenutak za to, uz haos koji se odigrava u Ormuskom moreuzu i većini zemalja Bliskog istoka. Amerikanci su uveliko stavili šapu na venecuelansku naftu, kompanije iz SAD-a su spremne da ulažu. Najveći problem je ipak u infrastrukturi, koja je zastarela i u veoma lošem stanju. Stručnjaci procenjuju da je u objekte i naftovode potrebno uložiti oko 180 milijardi dolara i to u sledećih 10 godina.
Jasno je, čak i uz najbolje namere, lepa Venecuela će morati da čeka bolje dane još dugo.
Zanimljiva vremena…
Za to vreme, Maduro je zajedno sa suprugom Silijom Flores u zatvoru u Njujorku, pod nategnutom optužbom za narko-terorizam i distribuciju kokaina. Izjasnio se da je nevin. Suđenje će, prema procenama, verovatno trajati godinama. Dok građani Venecuele sanjaju o trenutku kada će minimalac preskočiti magičnu granicu od jednog dolara (100 dinara).
A Tramp je do guše u novoj strašnoj avanturi na Bliskom istoku i rešenje nije na vidiku. A u avanturi je i ceo svet, koji još jednom mora da trpi staru kinesku kletvu „dabogda živeo u zanimljiva vremena“.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
