Glavni deo programa bila je plenarna sednica „Razvoj ekonomskog partnerstva Rusije i Srbije: zainteresovano traganje za tačkama rasta na osnovu bilansa interesa“, na kojoj su razmatrani aktuelno stanje trgovinsko-ekonomske saradnje Srbije i Rusije, mogući pravci njenog daljeg razvoja, kao i određene mogućnosti za realizaciju novih zajedničkih projekata u različitim sektorima.
Na plenarnoj sednici govorili su Nenad Popović, ministar u Vladi Srbije zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve u zemlji i inostranstvu, Maksim Rešetnjikov, ministar ekonomskog razvoja Ruske Federacije, Zoran Vujović, potpredsednik Privredne komore Srbije, Aleksandr Dibalj, predsednik Ruskog poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom, Aleksandr Žarov, generalni direktor Gasprom-medija holdinga, Valerij Kardašov, predsednik Udruženja za globalni razvoj veštačke inteligencije i robotike (AI Global), kao i Stanislav Mitrović, predsednik kompanije Tarket za region Istočne Evrope.
„Ruska Federacija ključni je politički partner i saveznik Srbije, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji. Zahvalni smo ruskim partnerima na saradnji, kao i na izuzetnim političkim odnosima koje gradimo zahvaljujući prijateljskim i bratskim vezama predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Vladimira Putina. Naš cilj je da te odnose podignemo na još viši nivo i da ekonomska saradnja u potpunosti prati snažne političke veze. U skladu sa tim, ekonomska i privredna saradnja već beleži značajne rezultate. Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima. U Srbiji posluje oko 2.400 privrednih društava sa ruskim kapitalom, kao i 13.500 preduzetnika u vlasništvu državljana Ruske Federacije. Dodatni podsticaj saradnji predstavlja i mogućnost bescarinskog izvoza za oko 99% proizvoda“, izjavio je ministar Nenad Popović.
Ministar ekonomskog razvoja Rusije Maksim Rešetnjikov je istakao: „Forum je značajan događaj za dalji razvoj strateškog partnerstva Rusije i Srbije. U poslednjim godinama dijalog lidera naših država, rad vlada i međuvladinog odbora stvorili su toliko sadržajnu i perspektivnu agendu da je postalo očigledno da je njena realizacija zahteva aktivnije uključivanje biznisa kao glavne pokretačke snage. Forum je i odgovor na potrebe samog biznisa. Preduzetnici naših zemalja vide potencijal u razvoju saradnje i spremni su da traže nove tačke rasta. Reprezentativne delegacije sa obe strane to potvrđuju. Srpska privreda je privlačna za ruske investitore. Nije reč samo o dobrom odnosu i međusobnom poverenju, već i o izgrađenom pravnom sistemu, radu institucija koje obezbeđuju zaštitu prava svojine i garancija. Rusija ostaje jedan od lidera po ulaganjima u ekonomiju Srbije. Srbija takođe nastavlja da investira u našu zemlju. U tom cilju nastavljamo da unapređujemo investicionu klimu.“
Učesnici plenarne sednice istakli su značaj očuvanja kontinuiteta ekonomskog dijaloga, jačanja institucionalne i poslovne saradnje, kao i potrebu za daljim razvojem postojećih odnosa kroz određene investicione, industrijske, logističke, tehnološke i kreativne projekte.
„Srpsko-ruski poslovni forum još jednom je potvrdio značaj dijaloga i međusobnih veza kao osnove za dalji razvoj naše ekonomske saradnje, posebno u oblasti poljoprivrede, digitalne transformacije i veštačke inteligencije, kao i u sferi kreativnih industrija i turizma – u svim onim oblastima u kojima postoji najveći prostor za zajednički rast. Ovakvi susreti predstavljaju dobru platformu za razmenu kontakata i otkrivanje novih mogućnosti saradnje između kompanija,“ izjavio je potpredsednik Privredne komore Srbije Zoran Vujović. On je takođe ukazao na značaj sajma EXPO, koji će biti održan u Beogradu 2027. godine i dodatno otvoriti mogućnosti za investicije i povezivanje preduzetnika iz Srbije, Ruske Federacije i celog sveta.
Aleksandr Dibalj, predsednik Ruskog poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom, istakao je: „Odnosi između Rusije i Srbije od samog početka se grade na zajedničkoj viševekovnoj istoriji i duhovnim vrednostima, što nam omogućava dobro međusobno razumevanje. Iz razumevanja proizilazi poverenje, a naš zajednički zadatak je da taj resurs poverenja usmerimo ka realizaciji poslovnih projekata.“
Poseban akcenat stavljen je na inovacije i tehnološki razvoj kao ključne pokretače budućeg rasta, na unapređenje uslova za ekonomsku saradnju, kao i na razmenu praktičnih iskustava kompanija koje posluju na tržištima dveju zemalja.
„Rusiju i Srbiju povezuje ne samo duhovno i istorijsko zajedništvo, već i zajednički pogled na to kako kreativne industrije postaju pokretač ekonomije. Međuvladin sporazum o zajedničkoj kinematografskoj produkciji, koji su u septembru prošle godine potpisali ministarka kulture Rusije, Olga Ljubimova, i ministar kulture Srbije, Nikola Selaković, stvorio je neophodan pravni okvir. Ali zakon je samo temelj. Da bi se na njemu podigla zgrada zajedničkog uspeha, potrebna je institucija koja radi stalno,“ rekao je Aleksandr Žarov, generalni direktor Gasprom-medija holdinga, i dodao: „Zato predlažemo osnivanje Rusko-srpskog centra kreativnih industrija—jedinstvene platforme na kojoj će ruski i srpski producenti, reditelji i tehnolozi moći da sistemski pokrenu projekte: od ideje do distribucije. To je pragmatičan odgovor na zahtev tržišta i konkretan mehanizam da se naše kulturno srodstvo pretvori u sadržaj koji će biti gledan u svetu.“
Pored plenarne sednice, u okviru foruma održane su tri panel-diskusije na teme koje imaju poseban značaj za dalje jačanje saradnje između Srbije i Rusije.
Na panel-diskusiji posvećenoj poljoprivredi i savremenim rešenjima govorilo se o trendovima u agrarnom sektoru, mogućnostima proširenja saradnje u oblasti proizvodnje, prerade i izvoza prehrambenih proizvoda, kao i o potencijalu razvoja organske proizvodnje i izlasku na tržišta trećih zemalja.
Panel-diskusija posvećena pitanjima digitalne transformacije i veštačke inteligencije bila je usmerena na razmenu iskustava u oblasti digitalizacije javnih usluga, rešenja u finansijskim tehnologijama, primene veštačke inteligencije u zdravstvu, industriji i razvoju gradova, kao i na razmatranje mogućnosti za zajednički razvoj digitalnih platformi i tehnoloških projekata. U okviru ove diskusije posebno je naglašeno da digitalizacija i primena veštačke inteligencije predstavljaju jedan od najperspektivnijih pravaca za novi stadijum saradnje između Srbije i Rusije.
Na panel-diskusiji o kreativnim industrijama i turizmu govorilo se o mogućnostima zajedničkog razvoja digitalnih platformi, filmske i audiovizuelne produkcije, jačanja kulturne razmene, kao i o potencijalu za dalje povećanje turističkih tokova i novim formatima saradnje u oblasti turizma.
Jedan od ključnih zaključaka foruma se sastoji u razumevanju postojanja značajnog prostora za dalji razvoj ekonomske saradnje između Srbije i Rusije – ne samo kroz održavanje postojećih poslovnih veza, već i putem razvoja novih partnerstava u oblastima koje objedinjuju proizvodnju, logistiku, digitalnu transformaciju, kreativnu ekonomiju i turizam. Forum je takođe potvrdio značaj direktnog dijaloga između organizacija, kompanija i stručne zajednice kao osnove za definisanje zajedničkih interesa i pokretanje novih inicijativa.
