Prema rečima Georgija Hristova, osnivača i izvršnog direktora kompanije „Tavexˮ, situacija u toj oblasti ima sve preduslove da postane dugoročan ekonomski faktor.
„Realnost je da je malo verovatno da će Orumski moreuz biti ponovo otvoren u skorijem periodu. Moja analiza pokazuje da Iran ima veće izglede da dobije rat i preuzme kontrolu nad moreuzom”, izjavio je Hristov.
Prema njegovim rečima, očekivanja o brzom razrešenju nisu realna, jer su interesi glavnih aktera – Sjedinjenih Američkih Država, Irana i Izraela – suštinski različiti.
„Nijedan sukob na Bliskom istoku nije rešen onako brzo kako neki očekuju. To znači da će trenutna situacija trajati duže i imati značajniji ekonomski uticaj”, dodao je.
Prema njegovim navodima, oko 30 odsto tečnog prirodnog gasa i azotnih đubriva, kao i značajan deo drugih ključnih sirovina povezanih sa energijom, hranom i industrijom prolazi ovom rutom, što svaki poremećaj čini faktorom sa globalnim posledicama.
Ova dinamika se već odražava na finansijskim tržištima. Rast cena nafte podstiče inflaciona očekivanja i povećava verovatnoću da će kamatne stope ostati povišene duže vreme. To je trenutno ključni pokretač kretanja cena imovine.
U takvom okruženju, plemeniti metali reaguju složenije nego u ranijim periodima geopolitičkih tenzija. Cena investicionog zlata oscilira oko približno 4.800 dolara po unci i ostaje pod pritiskom snažnog američkog dolara i povišenih prinosa na obveznice.
To ukazuje da tržište više nije vođeno isključivo tražnjom za sigurnošću, već širim skupom makroekonomskih faktora. Srebro prati sličan trend, snažnije reagujući na promene u ekonomskim očekivanjima zbog svoje veće zavisnosti od industrijske tražnje.
Istovremeno, dolazi do dublje promene u fizičkoj potražnji za plemenitim metalima. U Indiji, jednom od ključnih svetskih tržišta fizičkog zlata, tradicionalna tražnja za zlatnim nakitom slabi zbog visokih cena, dok interesovanje za investicione proizvode – poluge i kovanice – ostaje stabilno, pšiše „Politika“.
Kupci se sve češće opredeljuju za manje, ali učestalije kupovine, što ukazuje na pomeranje u ponašanju sa potrošnje ka dugoročnom očuvanju vrednosti.
