Rusija, najveći kineski izvoznik nafte, isporučila je prosečno 2,37 miliona barela dnevno prošlog meseca.
To je 14 odsto više nego istog meseca prošle godine, ali 12,5 odsto manje nego u februaru, kada je postavljen novi rekord od 2,71 miliona barela dnevno.
U apsolutnom iznosu, Peking je kupio 10,07 miliona tona nafte od Rusije (vredne 5,32 milijarde dolara), u poređenju sa 8,85 miliona tona u martu 2025. i 10,39 miliona tona u februaru 2026. godine.
Ukupan izvoz nafte iz zemalja Persijskog zaliva u Kinu u martu je smanjen za 25 procenata u poređenju sa istim mesecom prošle godine, u proseku 3,98 miliona barela dnevno.
Konkretno, Saudijska Arabija je smanjila isporuke za 31 odsto na 1,38 miliona barela dnevno, Irak za 46 odsto na 935.000 barela dnevno, Kuvajt za polovinu na 140.000 barela dnevno, a Katar skoro tri puta na 34.000 barela dnevno.
Istovremeno, Oman je povećao izvoz nafte u Kinu za 46 odsto na 860.000 barela dnevno, a u UAE za 2 odsto na 630.000 barela dnevno.
Brazil nastavlja da snabdeva Kinu sa više od milion barela dnevno peti mesec zaredom. U martu je izvezao u proseku 1,18 miliona barela dnevno, što je 2,5 puta više nego u istom mesecu prošle godine.
Izvoz iz Indonezije, potencijalne rute za iransku naftu da zaobiđe sankcije, takođe raste. U martu je zemlja snabdevala Kinu sa 1,31 milion barela dnevno, u poređenju sa nultim izvozom nafte godinu dana ranije.
Pošiljke iz Malezije, koja se tradicionalno smatra glavnom tranzitnom tačkom za iransku naftu, pale su za 41 odsto prošlog meseca na 1,21 milion barela dnevno.
Na osnovu rezultata prvog kvartala, Rusija ostaje ubedljivo vodeći izvoznik nafte u Kinu sa 31,86 miliona tona (ili 2,58 miliona barela dnevno, što je povećanje od 31 odsto).
Slede Saudijska Arabija sa 17,9 miliona tona, Brazil – 14,99 miliona tona, Malezija – 12,91 milion tona i Irak sa 12,3 miliona tona.
