Ilak je odbacila navode da nešto manje od 200 hiljada građana sa blokiranim računima duguje 4,2 milijarde evra.
„Tačan broj je da je danas dug oko 3 milijarde evra. Ako gledamo unazad, 2017. godine bio je gotovo 6 milijardi evra, a nakon vladinih mera pao je na oko 2,5 milijarde“, navela je, te potvrdila kako je u poslednje vreme zabeležen blagi rast ukupnog duga. „U 2026. u odnosu na početak 2025. dug je porastao za oko 3,8 odsto, ali je broj blokiranih pao“, naglasila je. „Pre mera 2018. imali smo 323 hiljade blokiranih građana, a danas ih je 197 hiljada. Jasno je da je broj pao“, nastavila je. Tvrdi kako je otpis dugova imao ograničen efekat, ali je kombinacija mera donela rezultat, odnosno 125 hiljada građana manje u blokadi. „Posebno se ističe struktura duga koja ruši uvreženu predstavu da su svi blokirani socijalni slučajevi. 1473 dužnika, od ukupno 197 hiljada, što je 0,7 odsto, duguje 1,6 milijardi evra, odnosno više od 51 odsto ukupnog duga“, ustvrdila je, piše Dnevno.
To znači da preostalih gotovo 196 hiljada građana deli drugu polovinu duga. Otkrila je kako je rekorder jedan penzioner sa dugom od oko 118 miliona evra. Na pitanje kako je moguće da takav dug postoji, odgovorila je: „Reč je uglavnom o bivšim preduzetnicima i vlasnicima firmi koji su garantovali za obaveze. Prosečan građanin ne može se zadužiti za takve iznose.”
Škrgatić: Problem je širi
Škrgatić je poručio da se njegova organizacija ne susreće sa takvim ekstremnim slučajevima. „Nama dolaze ljudi kojima se desio život. Ušli su u dugove zbog objektivnih okolnosti i imaju potencijal da ih reše kroz restrukturiranje ili lični stečaj“, napomenuo je. Naglasio je kako je problem širi od same blokade računa. „Pokušavam da uvedem pojam prezaduženih, jer blokirani su samo jedan deo problema. Postoje izvršenja kod poslodavaca i na penzijama koja nisu u potpunosti obuhvaćena statistikama“, upozorio je.
Ukazao je i na problem takozvanih neaktivnih izvršenja. „Ako tri godine nema naplate i šest meseci nema aktivnosti, izvršenje se deaktivira, ali dug ne nestaje. Kada se dužnik odblokira, poverioci ponovo pokreću izvršenja“, upozorio je te dodao: „Zato je važno gledati i taj deo duga kod konsolidacije“. Govoreći o rešenjima, Ilak je pojasnila kako jednostavni stečaj nije dugoročno rešenje. „To nije pravi stečaj, nego svojevrsni flaster. Namenjen je manjim dugovima do 2654 evra“, rekla je, dodajući da je sprovedeno oko 55 hiljada takvih postupaka. Ipak, priznaje da rezultati nisu trajni: „Od oko 50 hiljada sprovedenih postupaka, čak 22 hiljade dužnika ponovo je u nekom trenutku blokirano.“
„Sistem ne rešava problem u celosti“
Fina sprovodi i institut jednostavnog stečaja, no Ilak naglašava da on nije trajno rešenje. „To nije pravi stečaj, nego svojevrsni flaster. Namenjen je manjim dugovima do 2654 evra“, objasnila je. Škrgatić smatra kako određeni mehanizmi pomažu, ali da sistem ne rešava problem u celosti. „Deo duga se otpisuje, ali to nije trajno rešenje. Dužnici moraju uzeti u obzir sve obaveze, uključujući i neaktivne, kako bi ih zaista rešili“, istakao je. „Kod jednostavnog stečaja dužnik se oslobađa samo dela obaveza, pa mu često ostanu drugi dugovi. Zato se vrlo lako ponovo blokira“, priznala je Ilak. Od oko 50 hiljada sprovedenih jednostavnih stečajeva, čak 22 hiljade dužnika u nekom je trenutku ponovo blokirano.
„Redovni stečaj potrošača jedino je rešenje koje obuhvata sve dugove. Pokreće ga sam dužnik, sud kontroliše postupak i proverava imovinu i poštenje potrošača“, dodala je Ilak.
Međutim, retki se odlučuju na taj postupak. „Broj je mali, dvocifren godišnje, jer zahteva aktivnost dužnika, prikupljanje dokumentacije i odlazak na sud. Mnogi nisu dovoljno informisani ili se plaše stigme“, rekla je Ilak.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
