Ovaj esej u formi ispovesti zasniva se na razgovoru sa Ričom Koloradom, 87-ogodišnjakom koji se penzionisao na svoj 65. rođendan. Kolorado kaže da nikada nije ulagao u akcije i da nije planirao svoju penziju, ali je živeo štedljivo i sada ima više od 1,3 miliona dolara.
I dalje igra kuglanje tri puta nedeljno i predaje šah u svom gradu u Kaliforniji.
– Nikada nisam ulagao u akcije (na berzi). Svoj novac sam ulagao u štedne sertifikate (CDs), verovatno sa kamatom od 4 do 5 odsto. Novac je samo nastavljao da raste, bez ikakvog truda. Neverovatno mi je da imam toliko, jer uopšte nisam planirao. Imam oko 750.000 dolara u gotovini, a moja kuća vredi 600.000 dolara – piše Biznis insajder.
Dolazim iz Salvadora i preselio sam se 1946. godine. Moj prvi dugoročni posao bio je u kuglani 1958. godine. Nisam išao na koledž. Radio sam 17 godina u industriji kuglanja. Onda sam jednog dana došao na posao i zatekao kuglanu zapečaćenu zbog neplaćenih poreza – morao sam da odustanem od tog posla.
Sa suprugom sam odgajio četiri sina. Ona je radila 41 godinu za gradske škole Santa Rosa.
Moj sledeći posao, koji sam radio 27 godina, bio je tehničar za vage. Sam sam se obučio za taj posao jer sam znao mehaniku i bio sam analitičan. Ušao sam u kancelariju i rekao da želim da radim. Pozvali su me i rekli da dođem da radim dve nedelje. I zadržali su me.
Počeo sam kao serviser Kitchenaid aparata, a zatim sam prešao na popravku mašina u supermarketima. Na kraju sam postao tehničar za vage i pohađao sam kurseve kako bih naučio da radim elektronske popravke na vagama.
Penzionisao sam se 2002. godine. Moj šef me pozvao u kancelariju dan pre nego što sam napunio 65 godina. Rekao mi je da mog posla više nema jer se vage više skoro i ne kvare. Otišao sam kući, otkucao pismo o penzionisanju i predao ga sutradan.
Nekoliko godina kasnije, jedan od zaposlenih me pitao da li bih mogao da se vratim i radim jedan ili dva dana nedeljno ujutru. Rekao sam da, ako im tada nisam bio potreban, nisu ni sada — nisam imao nameru da napustim sve čime sam se tada bavio.
Aktivan život u penziji
Ceo život igram kuglanje, i i dalje igram tri puta nedeljno — ponedeljkom, sredom i petkom. Vitak sam, igrao sam fudbal i predavao ga 27 godina. Imam nacionalnu licencu Fudbalske federacije Sjedinjenih Američkih Država. Zdrav sam jer ne pušim i ne pijem.
Svi moji prijatelji su stari, a ja sam skoro najstariji među njima. Ima jedna žena koja ima 96 godina. Kada sam se penzionisao i došao sa 65 godina, pogledao sam sve te ljude i rekao: „Vau, pogledaj sve ove stare ljude.” Sada su svi oni otišli, a ja sam taj stari čovek tamo.
Još uvek predajem šah i igram ga od 1952. godine. Predavao sam šah u gradskim školama u Santa Rosi. Hteo sam to da radim besplatno, ali su škole insistirale da me plate. Moja četiri sina svi znaju da igraju šah. I dalje predajem deci šah u biblioteci svake srede.
Takođe sam pohađao besplatne kurseve na lokalnom koledžu za penzionisane seniore, kao što su HTML i časovi gitare. Trenutno pohađam nekoliko kurseva. Idem na kurs pisanja, kurs filma, a ranije sam išao i na časove klavira, dok nisam pao i više nisam mogao da sviram.
Dok sam tek počinjao da pohađam kurseve, moja supruga je još uvek radila. Nismo mnogo putovali, osim što smo išli u San Dijego. Nikada nismo putovali u inostranstvo. Moja supruga je dobila demenciju, ostala je u ovoj kući i ovde je preminula. Bio sam uz nju kada je udahnula poslednji put. Nedostaje mi. Ponekad pogledam ka kauču, ali nje više nema.
Ovu kuću sam kupio 1969. godine za 18.200 dolara i ovde živim od tada. U mom komšiluku ima oko 200 kuća, a ostalo je možda samo jedno ili dvoje ljudi od onih koji su ovde živeli kada sam je kupio. Želim da umrem ovde. Ljudi ne planiraju smrt, ali nemam izbora — sve sam bliže tome.
Upravljanje finansijama u penziji
Poslednji auto za moju suprugu kupili smo 2003. godine, i vozila ga je sve do smrti — imao je samo 70.000 pređenih milja. Poklonio sam taj auto jednoj od svojih unuka. Auto koji sam kupio nakon što sam se penzionisao platio sam u gotovini. Bio je to Scion iz 2003. godine. Neko me je udario — imao je DUI (vozio u pijanom stanju) — pa sam kupio još jedan Scion, koji i dalje vozim. Ima pređenih 60.000 milja.
Nisam ni znao da imam IRA (individualni penzioni račun) u firmi. Nisam znao ni da imam 401.000 dolara, ali čim sam saznao, počeo sam da uplaćujem 15 odsto. Kada sam se penzionisao, dali su mi mali IRA, i ostavio sam ga u banci. Tokom 2008. godine, kada su akcije padale, izgubio sam 15.000 dolara. Uzeo sam svoj novac, otišao do druge banke koja se tada tek otvarala, i dali su mi kamatu od 5 odsto za oročenje. Ostavio sam ga tamo tokom cele recesije.
Sada imam fond (trust) i planiram da svoj novac podelim unucima kada umrem. Uradiću to za svih sedmoro. Moj sledeći projekat, koji sam započeo ovog meseca, jeste da prepravim svoj fond tako da raspodela bude lakša za sve, kako se niko ne bi svađao. Znam da mogu svakom od svoje dece da ostavim po 150.000 dolara. Neko iz porodice će morati da živi u mojoj kući, jer su porezi samo 600 dolara godišnje.
Zapravo ne znam ni kako da trošim svoj novac. Niko mi ne govori šta da radim s njim. Ljudi stalno govore da ti treba određena suma da bi pokrio troškove penzije, ali ja imam dovoljno novca, i čak ga ni ne diram. Sada dajem svojim unucima po 5.000 dolara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
@bizportal.rs Umetnost i Kreativnost se šire i za ostale gradove #biz #bizportal #expo #fypシ゚ #fyp #foryoupage
♬ original sound – BizPortal.rs
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
