U Nemačkoj su juče održani vanredni parlamentarni izbori, a najviše glasova osvojili su demohrišćani Fridriha Merca (CDU/CSU), za koje je glasalo 28,6 procenata birača.
Pravo glasa imalo je više od 59 miliona građana, a biralo se 630 poslanika za novi saziv Bundestaga, koji će imati mandat od četiri godine i zadatak da izaberu novog kancelara i vladu. Na ovim izborima zabeležen je veći odziv nego na prethodnom glasanju za Bundestag.
Pobednicima mogu da se osećaju i članovi krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), pošto su sa 20 odsto glasova skoro udvostručili procenat u odnosu na izbore 2021. Iako su iz AfD-a rekli da su otvoreni za pregovore i da su im birači dali mandat, demohrišćani su ranije odbacili bilo kakvu saradnju sa njima.
Demohrišćani će verovatno napraviti savez sa Socijaldemokrata dosadašnjeg premijera Olafa Šolca, koji su sa tek 16 odsto glasova ostvarili najlošiji rezultat u poslednjih nekoliko decenija.
Levičarska partija Die Linke osvojila je osam odsto glasova, a smatra se da je za to zaslužna uspešna kampanja na društvenim mrežama.
Zeleni, koji su takođe u odlazećoj vlasti, završili su na 12,2 odsto glasova.
Ekspert za spoljnu politiku Jovan Knežević rekao je za Bizportal da su rezultati izbora potpuno očekivani.
– Mercova unija CDU/CSU odnela je očekivanu pobedu. Sva je prilika da će on biti kancelar. AfD je dugoplasirani, ali je upitno hoće li biti deo vlasti, jer većina strana ih tretira kao ekstremne desnice. Šolcov SPD je trećeplasirani. Postoje indicije da će CDU ponuditi SPD, pre nego AfD, koalicioni sporazum, ali to je sve u domenu političkih insinuacija i pretpostavki – objasnio je Knežević.
– Zeleni i Levica su najmanje verovatno partneri u budućoj vlasti – kazao je on.
Kandidat koalicije CDU/CSU za nemačkog kancelara proglasio je pobedu na opštim izborima naglasivši da ta koalicija želi najkasnije do Uskrsa da završi sa formiranjem Vlade. Takođe, rekao je da želi da najkasnije za osam dana započne preliminarne razgovore o formiranju koalicije, prenosi Dojče vele.
Nemačka ekonomija se smanjila drugu godinu zaredom zbog strukturnih problema
Knežević ističe da se sa ekonomskog aspekta očekuje dramatičan napredak u finansijskom smislu, ali i otklon od zelene agende koja je u mnogo čemu usporavala ekonomski oporavak Nemačke.
Visoke cene energije nastavile su da opterećuju industrijsku proizvodnju još od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Rast troškova života, povećana migracija i regulative o zelenoj energiji izazvali su nezadovoljstvo među građanima i privrednicima, što je dovelo do zahteva za reformama.
Pored toga, Nemačka je pod pritiskom NATO-a i predsednika SAD Donalda Trampa da poveća budžet za odbranu. Bundestag je već odobrio specijalni fond od 100 milijardi evra za vojsku, ali bi trenutni budžet morao da se poveća na 3,6 odsto BDP-a kako bi se ispunili NATO zahtevi.
Lider nemačke Demohrišćanske unije preferira zadržavanje ograničenja duga i zalaže se za smanjenje socijalnih davanja i otpuštanje državnih službenika.
Takođe, podržava kontroverzne poreske olakšice, što bi smanjilo prihode države. Merc je izrazio spremnost da pregovara o smanjenju državnih subvencija, pa bi mogući kompromis mogao biti povećanje državnog duga uz istovremeno smanjenje poreza i socijalnih davanja.
Nova vladajuća koalicija će morati da se pozabavi ilegalnom imigracijom, dok istovremeno podstiče dolazak kvalifikovane radne snage. Merc je u kampanji pozvao na strože migracione zakone, dok su Šolc i Zeleni takođe podržali deportaciju ilegalnih migranata.
Što se tiče klimatskih ciljeva EU, nova vlada bi mogla preispitati ekonomske posledice visokih troškova zelene energije na Nemačku.
Nemački berzanski indeks DAX nastavio je rast tokom februara, a akcije odbrambenih kompanija prednjače zbog mirovnih pregovora o Ukrajini. Tržište akcija bi moglo nastaviti ovaj trend, jer bi koalicija predvođena CDU mogla doneti optimizam u kratkom roku. Prvo, rezultat izbora će doneti stabilnost. Drugo, predložene ekonomske politike su podsticajne za rast, što bi moglo poboljšati ekonomske prognoze zemlje.
Evro bi takođe mogao ojačati jer bi stabilizacija nemačke ekonomije privukla investitore u nemačke državne obveznice, povećavajući njihove prinose. Međutim, dugotrajni postizborni pregovori mogli bi oslabiti investitorsko raspoloženje i pritisnuti evro.
Bi-Bi-Si naglašava Mercovu poruku da će njegov apsolutni prioritet biti da ojača Evropu što je brže moguće, kako bi, korak po korak, ona zaista mogla da stekne nezavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.
Knežević ističe da su trenutno najaktuelnije dve teme – prva, ekonomija, a druga, NATO.
Proglašavajući SAD ravnodušnim prema sudbini evropskog kontinenta, Merc je doveo u pitanje budućnost NATO-a i zatražio da Evropa ojača svoju odbranu, i to brzo.
Takođe se predočava da su evropske sile snažno uzdrmane novom američkom administracijom, koja nagoveštava da bi mogla da otkaže bezbednosne garancije Evropi, uspostavljene još 1945. godine.
U analizi se navodi i da Merc smatra kako bi i Nemačka, kao jedna od tri evropske sile, trebalo da bude prisutna među sagovornicima u Beloj kući ove nedelje, kada će francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer tamo razgovarati sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Bi-Bi-Si primećuje da je Nemačka već neko vreme odsutna na evropskoj i svetskoj sceni, te da je odlazeća vlada bila oslabljena i rastrzana začaranim krugom unutrašnjih trvenja.
Što se tiče vojne pomoći Ukrajini, čiji je Nemačka drugi najveći donator, posle SAD, Merc želi tu podršku da nastavi, ali je za razliku od Francuske i Britanije, rezervisan kad je reč o ideji o slanju vojnika u Ukrajinu radi podržavanja eventualnog primirja, zaključuje Bi-Bi-Si.
– Živimo u vremenu ozbiljnih izazova i kriza. Veoma sam se obradovao čestitkama iz zemlje i inostranstva. Zajedno sa svojim saveznicima, Nemačka će doprineti slobodi i bezbednosti u svetu – napisao je Merc na Iksu.
Brojni političari već su čestitali Mercu na izbornoj pobedi na društvenim mrežama.
Lideru CDU/CSU čestitali su i češki premijer Petr Fijala, italijanski ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade Antonio Tajani, finski premijer Peteri Orpo i grčki premijer Kirijakos Micotakis.
Teški pregovori
Matematika upućuje Merca da priča sa Socijaldemokratama, s obzirom da je isključio mogućnost saradnje sa desničarskom AfD, kao i sa Levicom. Mogao bi da priča i sa Zelenima, ali, prema prognozama, oni nisu dovoljni za većinu.
– To je za sada narativ, ali to ne mora da bude kranji ishod. Matematički ne mora da uključi bilo koga iz bivše ‘semafor’ koalicije ako uključi AfD u koaliciju. Sve zavisi od spremnosti aktera izbora da pregovaraju o koalicionim uslovima. Ako zaista isključi AfD, onda mora da uključi SPD. AfD ima 19,5 odsto glasova, kao dugoplasirani i samim tim je ozbiljan tas na vagi – kazao je on.
Upravo je Merc žestoko kritikovao odlazeće vlasti, ali će sada biti prinuđen da sa njima kuje kompromise.
Prema njegovim rečima, sa aspekta političkog legitimiteta biće sporno ne uključiti AfD koji je spreman na razgovore i koaliciju.
Ocenio je da se mnogo toga ne poklapa u idejama CDU i SPD i to može biti kamen spoticanja prilikom pregovora o postizbornoj koaliciji.
– Mislim da će ovi pregovori potrajati, iako ih Merc želi eskpresno okončati i da će puhno toga zavisiti od dogovora CDU sa SPD – zaključio je Knežević.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
@bizportal.rs EXPO PRUŽA INOVACIJE I DOSTIGNJUĆA KOJA MENJAJU SVET, A ŠTA DONOSI SRBIJI #biz #bizportal #expo #fypシ゚ #fyp #foryoupage
♬ original sound – BizPortal.rs
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
