Kupac naruči garderobu, obuću ili uređaj preko interneta, isproba ga, a zatim odluči da ga vrati. Novac mu se, u skladu sa uslovima kupovine i važećim propisima, vraća, ali za prodavca posao tada nije nužno završen.
Vraćeni proizvod mora da se preuzme, evidentira i pregleda. Tek nakon toga može da se odluči šta će biti s njim, da li će ponovo biti ponuđen kao nov, prodavan po nižoj ceni ili izdvojen iz prodaje.
Upravo taj proces, poznat kao povratna logistika, predstavlja važan, ali često nevidljiv deo poslovanja internet prodavnica.
Trgovci uvode nova pravila za vraćanje robe, više detalja pročitajte OVDE.
Gde završava roba koju kupci vrate?
Sudbina vraćenog proizvoda zavisi od njegovog stanja, vrste robe i pravila trgovca.
Ako je proizvod neoštećen, kompletan i pogodan za dalju prodaju, može ponovo da se nađe u redovnoj ponudi. Ako je ambalaža otvorena ili oštećena, prodavac može da ga ponudi pod drugačijim uslovima, ukoliko je to dozvoljeno i kupac je jasno obavešten o stanju proizvoda.
Kod pojedinih artikala potrebni su dodatna provera, čišćenje, popravka ili ponovno pakovanje. Roba koja nije pogodna za dalju prodaju može završiti u sekundarnoj prodaji, biti vraćena dobavljaču ili, u određenim slučajevima, otpisana.
To, međutim, ne znači da se svaki vraćeni proizvod baca ili uništava. Ponovna prodaja predstavlja jedan od načina da trgovci povrate deo vrednosti robe.
Evropska agencija za životnu sredinu navodi da se većina vraćenih i neprodatih tekstilnih proizvoda preprodaje ili prodaje kroz outlet kanale, ali upozorava i da deo robe završava uništen.
Povraćaj robe nije besplatan za trgovca
Čak i kada se proizvod vrati u savršenom stanju, trgovac može imati dodatne troškove. Pošiljka mora da se transportuje nazad, evidentira, pregleda i ponovo uključi u prodajni sistem.
Ako je potrebno novo pakovanje, dodatna provera ili popravka, troškovi rastu. U međuvremenu, proizvod može da ostane van prodaje, što je posebno važno kada je reč o sezonskoj robi ili artiklima čija vrednost brzo opada.
Istraživanje koje je objavila Evropska agencija za životnu sredinu navodi procenu da obrada jednog povraćaja internet kupovine odeće može trgovca koštati između 55 i 75 odsto maloprodajne cene proizvoda. Taj podatak potiče iz ranije analize britanskog modnog sektora i ne predstavlja univerzalnu stopu za sve prodavce i sve vrste robe.
Zato povraćaj proizvoda nije samo pitanje refundacije novca. Za trgovca je to i pitanje koliko će koštati da se roba ponovo osposobi za prodaju i koliki deo njene vrednosti može da povrati.
Ko plaća povratni transport?
Odgovor zavisi od uslova kupovine i važećih propisa.
Kada potrošač u Srbiji kupuje robu na daljinu, po pravilu ima pravo da odustane od ugovora u roku od 14 dana, uz zakonske izuzetke. Kod takvog odustanka potrošač može snositi direktne troškove vraćanja robe ako je o tome prethodno propisno obavešten. Ako je trgovac prihvatio da ih snosi, trošak pada na njega.
Drugačija pravila mogu važiti kada je proizvod neispravan ili kada trgovac nije ispunio ugovorne obaveze.
Kako vratiti paket sa Temua iz Srbije i dobiti novac nazad možete pročitati OVDE.
Ko najviše gubi zbog vraćanja proizvoda?
Odeća i obuća predstavljaju posebno izazovnu kategoriju jer kupci ne mogu uvek unapred da procene veličinu, kroj i udobnost proizvoda.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, procenjuje se da se u Evropi vraća oko 20 odsto odeće kupljene preko interneta, odnosno približno svaki peti komad. Kod obuće je procenjeni udeo povraćaja oko 30 odsto.
Za trgovce koji prodaju elektroniku, nameštaj i druge skuplje proizvode izazovi mogu biti drugačiji, potrebno je proveriti funkcionalnost, kompletnost i eventualna oštećenja, a transport može biti skuplji zbog dimenzija i težine.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
