Pre nego što su industrijski deterdženti postali deo svakodnevnog života, domaćinstva su se oslanjala na sastojke koje su već imala u kući. Jedan od njih bio je pepeo od sagorevanja drveta, koji se mešao sa vodom kako bi se dobio alkalni rastvor poznat kao pepelna lužina.
Ova mešavina tradicionalno se koristila za pranje veša, čišćenje pojedinih predmeta i pripremu sapuna. Ipak, iako je reč o staroj metodi, važno je znati da pepelna voda nije uvek bezbedna za upotrebu, jer njena jačina i sastav mogu znatno da variraju.
Zašto su naše bake mešale pepeo sa vodom?
Kada se pepeo od drveta pomeša sa vodom, deo rastvorljivih materija, uključujući kalijumove soli, prelazi u tečnost i stvara alkalni rastvor.
Takva tečnost nekada se koristila za pranje veša i uklanjanje masnih nečistoća, naročito u domaćinstvima u kojima se ložilo drvo. Pepeo se upotrebljavao i kao blago abrazivno sredstvo za čišćenje pojedinih izdržljivih predmeta.
Bio je važan i u tradicionalnoj izradi sapuna, ali sam pepeo pomešan sa vodom nije dovoljan za njegovo dobijanje. Za proizvodnju sapuna potrebna je hemijska reakcija između odgovarajuće alkalne supstance i masti, uz pažljivo odmeravanje sastojaka.
Način pripreme pepelne vode razlikovao se od domaćinstva do domaćinstva. U nekim slučajevima voda se propuštala kroz pepeo, dok se u drugim mešavina ostavljala da odstoji kako bi se čvrste čestice odvojile od tečnosti.
Šta se događa kada mešavina odstoji 24 sata?
Kada se pepeo pomeša sa vodom i ostavi da miruje, teže čestice mogu postepeno da se talože na dnu posude. Gornji sloj tečnosti tada može postati bistriji.
Ovaj proces poznat je kao taloženje, a odvajanje bistrije tečnosti od taloga naziva se dekantacija.
Ipak, bistra tečnost ne znači da je rastvor bezbedan niti da ima odgovarajuću koncentraciju za čišćenje. Rastvorene soli ostaju u vodi i nakon taloženja čvrstih ostataka, a sastav zavisi od vrste pepela, količine vode i načina pripreme.
Zbog toga ostavljanje mešavine da odstoji 24 sata nije garancija da će se dobiti rastvor određenih svojstava ili bezbedan proizvod za domaćinstvo.
Može li da se koristi pepeo iz roštilja?
Nije svaki pepeo pogodan za ovu namenu. Tradicionalno se koristio pepeo od čistog, netretiranog drveta, dok ostaci iz roštilja mogu sadržati masnoću, so, ostatke hrane, sredstva za potpalu ili dodatke iz goriva nepoznatog sastava.
Posebno treba izbegavati pepeo od lakiranog, obojenog i hemijski tretiranog drveta, kao i pepeo pomešan sa plastikom ili drugim otpadom.
Pri rukovanju treba imati na umu i da pepeo može sadržati skrivene žeravice čak i kada na prvi pogled deluje hladno. Ne treba ga mešati sa vodom dok postoji sumnja da u njemu ima užarenih ostataka.
Zašto je potreban oprez pri čišćenju?
Alkalnost pepelne vode može izazvati iritaciju kože i očiju, a dovoljno koncentrisan rastvor može prouzrokovati i ozbiljnija hemijska oštećenja.
Osim toga, ovakva mešavina nije pogodna za sve površine. Može oštetiti aluminijum, osetljive premaze i pojedine obojene materijale, zbog čega je ne treba koristiti bez prethodnog poznavanja sastava i svojstava rastvora.
Ako dođe do kontakta sa očima ili kožom, potrebno je odmah ispirati zahvaćeno mesto obilnom količinom vode. Rastvor treba držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca, a nikako ga ne treba čuvati u ambalaži koja može da se pomeša sa flašama za piće.
Iako su naše bake koristile pepeo kao praktičan kućni resurs, danas postoje sredstva za čišćenje čiji su sastav i namena jasnije određeni. Tradicionalni trik može biti zanimljiv deo istorije domaćinstva, ali nije automatski bezbedniji niti bolji od savremenih alternativa.
