Poslovna putovanja mogla bi da postanu jedan od važnih pokretača razvoja evropskog turizma u narednih deset godina. Prema istraživanju hotelske grupe Accor, broj dolazaka u Evropu motivisanih poslovnim obavezama mogao bi da poraste za 50 odsto do 2036. godine, dok se za turistička putovanja radi odmora predviđa rast od 39 odsto.
Procene ukazuju na to da bi broj poslovnih dolazaka mogao da premaši 160 miliona godišnje do 2036. godine. Istovremeno, očekuje se više od 670 miliona dolazaka turista koji u Evropu putuju radi odmora. Ovakva kretanja mogla bi da donesu nove mogućnosti hotelima, organizatorima konferencija i sajmova, kao i drugim učesnicima u turističkoj privredi.
Izveštaj From Change to Opportunity – The Changing Face of Europe’s Tourism Map to 2036, koji je Accor pripremio na osnovu projekcija organizacije Tourism Economics, obuhvata 47 evropskih zemalja i analizira očekivane promene u turističkoj potražnji, potrošnji i strukturi gostiju.
Francuska bi mogla da pretekne Nemačku
Najveće promene među vodećim evropskim tržištima poslovnog turizma očekuju se u korist Francuske. Prema projekcijama, broj poslovnih dolazaka u ovu zemlju mogao bi da poraste za čak 89 odsto do 2036. godine u odnosu na 2026.
Nemačka, koja trenutno zauzima vodeću poziciju, mogla bi da se pomeri na drugo mesto, uprkos očekivanom rastu od 25 odsto. Značajan napredak predviđa se i za Španiju, sa rastom od 52 odsto, dok bi Austrija mogla da zabeleži povećanje od 33 odsto, a Ujedinjeno Kraljevstvo od 37 odsto.
Očekivani rast mogao bi dodatno da učvrsti položaj Pariza i drugih francuskih gradova kao važnih destinacija za međunarodne poslovne sastanke, kongrese i sajmove. Ipak, projekcije ne znače da će sve destinacije ostvariti jednak napredak, jer će rezultati zavisiti i od saobraćajne povezanosti, hotelskih kapaciteta i privlačnosti pojedinačnih tržišta.
Sve veći značaj gostiju iz Azije i sa Bliskog istoka
Promene u evropskom turizmu neće se ogledati samo u rastu broja putovanja već i u poreklu gostiju. Prema istraživanju, poslovni dolasci iz azijsko-pacifičkog regiona mogli bi da porastu za 118 odsto do 2036. godine, dok se za Bliski istok predviđa rast od 112 odsto. Dolasci iz Afrike mogli bi da budu veći za 63 odsto.
Posebno se izdvaja Kina, za koju se očekuje povećanje poslovnih dolazaka u Evropu od 186 odsto. Za Ujedinjene Arapske Emirate predviđen je rast od 84 odsto, a za Saudijsku Arabiju od 58 odsto.
I pored snažnijeg priliva gostiju sa udaljenih tržišta, putovanja unutar Evrope ostaće dominantna. Procene pokazuju da bi oko 77 odsto međunarodnih turističkih dolazaka na kontinent 2036. godine moglo da potiče iz drugih evropskih zemalja. Poslovna putovanja unutar Evrope trebalo bi da porastu za 46 odsto, dok se za dolaske iz Severne Amerike predviđa povećanje od 32 odsto.
Ovakvi trendovi mogli bi da podstaknu hotele da unaprede ponudu za međunarodne poslovne goste, razvijaju kapacitete za konferencije i prilagode usluge potrebama klijenata sa različitih tržišta.
Turistička potrošnja premašiće 1.300 milijardi evra
Rast broja dolazaka trebalo bi da prati i povećanje turističke potrošnje. Prema procenama Accora, izdaci međunarodnih posetilaca u Evropi mogli bi da porastu sa 825 milijardi evra u 2026. na više od 1.300 milijardi evra do 2036. godine, što predstavlja povećanje od 64 odsto.
Koristi od takvog razvoja mogle bi da osete ne samo hoteli i avio-kompanije već i restorani, trgovine, kulturne ustanove i organizatori događaja. Šire posmatrano, Accor predviđa da bi potražnja za turističkim smeštajem u Evropi mogla da poraste za 32 odsto, uz više od 1,6 milijardi dodatnih noćenja godišnje. Međunarodna noćenja mogla bi da zabeleže rast od 42 odsto, dok se za domaća putovanja predviđa povećanje od 24 odsto.
Ipak, rast ukupne potrošnje ne znači nužno i srazmerno povećanje broja turista, jer će na konačne iznose uticati i cene, dužina boravka i prosečna potrošnja gostiju.
Nove prilike, ali i izazovi za turističku privredu
Projekcije ukazuju na to da bi evropski turizam do 2036. godine mogao da uđe u period značajnih promena, u kojem će poslovna putovanja imati sve važniju ulogu. Francuska bi mogla da ojača svoju poziciju među vodećim destinacijama, dok bi rast potražnje iz Azije i sa Bliskog istoka dodatno proširio međunarodno tržište.
Za turističku privredu to predstavlja priliku za razvoj novih usluga, unapređenje infrastrukture i privlačenje različitih kategorija gostiju. Međutim, ostvarenje predviđenog rasta zavisiće od ekonomskih kretanja, dostupnosti prevoza, ulaganja u smeštajne kapacitete i sposobnosti destinacija da odgovore na promene potražnje.
