Rad srca tokom spavanja mogao bi otkriti rizik od ozbiljnih bolesti srca i krvnih sudova i do deset godina pre pojave prvih simptoma, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu SLEEP.
Naučnici su otkrili da veštačka inteligencija analizom električne aktivnosti srca tokom spavanja može proceniti dugoročni rizik od poremećaja srčanog ritma, moždanog udara, otkazivanja srca, pa čak i smrti. Za analizu su dovoljni podaci prikupljeni jednom EKG elektrodom postavljenom na grudi.
Analizirani podaci skoro 40.000 ljudi
Istraživači sa Univerziteta Emori najpre su sastav veštačke inteligencije trenirali na podacima skoro 16.000 pacijenata, a zatim ga testirali na još dve grupe s ukupno oko 23.000 ispitanika.
Rezultati su pokazali da sastav može prepoznati osobe s povećanim rizikom od razvoja bolesti srca i krvnih sudova u sledećih deset godina, čak i kada se uzmu u obzir drugi faktora rizika, poput uzrasta, pola, pušenja, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska.
Osobe s višim rezultatom na lestvici rizika koju izračunava veštačka inteligencija imale su znatno veću verovatnoću razvoja određenih bolesti. Svako povećanje tog rezultata za jednu standardnu devijaciju bilo je povezano sa 103 do 172 odsto većim rizikom od fibrilacije atrija, 19 do 40 odsto većim rizikom od moždanog udara te 69 do 133 odsto većim rizikom od otkazivanja srca.
Šta rad srca tokom spavanja može otkriti?
Tokom spavanja dolazi do promena u radu nervnog sistema koje utiču na srčani ritam. Zbog toga se u električnoj aktivnosti srca mogu pojaviti suptilne promene koje bi mogle upućivati na buduće zdravstvene probleme.
Iako se rad srca već prati tokom određenih pretraga spavanja, prikupljeni podaci se uglavnom ne analiziraju detaljnije ako nema očiglednih nepravilnosti. Novo istraživanje pokazuje da bi upravo te informacije mogle pomoći u ranijem prepoznavanju osoba s povećanim rizikom od bolesti.
Dodavanje EKG podataka prikupljenih tokom spavanja poboljšalo je postojeće modele procene rizika, i to do devet odsto za otkazivanje srca, do šest odsto za fibrilaciju atrija i do sedam odsto za predviđanje smrtnosti.
„Ovaj novi pristup mogao bi omogućiti prepoznavanje osoba izloženih riziku od kardiovaskularnih bolesti godinama pre pojave kliničkih simptoma“, rekao je Dejvid Gof iz američkog Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv.
Istraživači naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što ova metoda počne da se koristi u svakodnevnoj medicinskoj praksi. U budućnosti bi se, međutim, analiza rada srca tokom spavanja mogla uključiti u postojeće pretrage i pomoći lekarima da ranije prepoznaju pacijente kojima preti povećan rizik od ozbiljnih bolesti.
