Potpuno prazna radna površina nije realna za većinu domova, ali nije ni prekopavanje po fiokama, pomeranje gomila šerpi i tiganja ili premeštanje polovine police samo da biste pronašli nešto što koristite svakog dana. Ove male neprijatnosti mogu postati toliko rutinske da jedva i primećujete koliko vam dodatnog truda oduzimaju.
Tu nastupa „pravilo dva dodira“ koje vam može sačuvati živce. To je jednostavno pravilo organizacije koje olakšava pristup svakodnevnim predmetima bez potrebe da sve ostane na otvorenom.
Stručnjak za organizaciju doma je otkrio kako ovo pravilo funkcioniše i gde može napraviti najveću razliku.
Šta je pravilo dva dodira?
Pravilo dva dodira je u suštini test pristupačnosti.
„To je odlična merila za dobru organizaciju doma koju često koristim“, kaže Lori Hajs, stručnjak za organizaciju doma i osnivač portala „Passionate Penny Pincher“ za Real Simple.
„Ako ne možete doći do bilo kog predmeta u ormaru ili fioci u dva dodira, verovatno se suočavate sa neredom. Pored toga, verovatno ćete se suočiti i sa nervozom dok preturate po razbacanim fiokama i frustracijom kada nešto zagubite u tom haosu.“
„Dodir“ može značiti mnogo toga, poput podizanja nečega, otvaranja posude, pomeranja predmeta u stranu ili bilo koje druge interakcije sa stvarima pre nego što dođete do onoga što vam je potrebno. Ako uzimanje sveske zahteva otvaranje fioke i podizanje papira koji se nalaze preko nje, to se i dalje može uklopiti u okvire ovog pravila. Ali ako morate da otvorite fioku, pomerite kutiju, podignete gomilu pošte i tek onda izvučete svesku, vaša trenutna organizacija je daleko od idealne.
Uobičajeni predmeti koji bi imali koristi od pravila dva dodira
Hajsova smatra da je kuhinja mesto gde se većina ljudi muči da dođe do najčešće korišćenih predmeta.
„Ako blender ili toster koristite svakodnevno, ne bi trebalo da budu odloženi u špajzu iza nekog drugog uređaja. Trebalo bi da stoje na radnoj površini“, kaže ona. „Isto važi za so, biber i ulje za kuvanje.“ Opšte pravilo glasi: ako nešto koristite svakog dana ili više puta dnevno, držite to u ormariću blizu zone za pripremu hrane ili na sredini radne površine.
Osnovni kancelarijski materijal takođe nikada nije tamo gde vam je u tom trenutku potreban.
„Ako redovno koristite makaze ili otvarače za pisma u kuhinji, kancelariji i sutrenu, preporučujem da imate više komada bezbedno odloženih u blizini svake od tih lokacija“, kaže Hajsova. „Zatrpavanje istih u neredovnoj fioci ili potreba da idete uz ili niz stepenice da biste došli do onih jednih koje imate dodaje nepotrebne korake onome što radite.“ Isto važi i za punjače za elektronske uređaje, rolere za čišćenje odeće i sve ostalo što redovno tražite po kući.
Iako je održavanje čistih površina i smanjenje vizuelnog nereda hvale vredan cilj, Hajsova smatra da mnogi ljudi slučajno stvaraju sebi više posla.
„Vaš sistem odlaganja treba da dopunjuje vaše svakodnevne rutine i navike, a ne da vam otežava život“, kaže ona. „Možete značajno pojednostaviti svoj život ako razmislite o tome gde i koliko često koristite određene predmete i u skladu sa tim se organizujete.“
Kako primeniti pravilo dva dodira širom doma
Glavna preporuka Hajsove jeste da izbegavate skladištenje često korišćenih predmeta u dubokim fiokama ili složenih na policama.
„Postavljanje pregrada i organizatora u fioke može biti od koristi za odlaganje više stvari na jednom mestu, a da se pritom ne pretvori u fioku za svaštarije“, kaže ona. „Kuke, lebdeće police i ukrasne posude za sitnice drugi su odlični načini za skladištenje svakodnevnih predmeta bez zauzimanja previše prostora na radnoj površini.“
Taj savet podrazumeva da ste već identifikovali svoje kritične tačke, odnosno male frustracije pri skladištenju. Ove neprijatnosti je lako prevideti kada se na njih naviknete, pa odvojite vreme da primetite koji predmeti zahtevaju više truda za uzimanje nego što bi trebalo.
„Umesto da ređate više predmeta jedne na druge (ili čak više posuda jedne na druge), razmislite o tome za čim češće posežete i u tom prostoru držite samo te predmete“, kaže Hajsova. „Ako baš morate da slažete stvari jedne na druge, držite predmet koji češće koristite na vrhu, kako ne biste morali stalno iznova da sređujete.“
I zapamtite, ako nemate mesta za odlaganje predmeta bez pomeranja nekoliko drugih stvari, to je obično znak da je vreme da ponovo odredite prioritete oko onoga što vam je zaista potrebno i oslobodite se viška. Ako i dalje imate višak stvari, Hajsova preporučuje skladištenje dodatnih predmeta nižeg prioriteta u sutrenu ili ormaru i češće dopunjavanje zaliha na pristupačnijim mestima.
