Često nam govore da je redovno druženje važno za dug i srećan život. Ali koliko je to tačno važno?
Iako je lako povezati društvene odnose sa emocionalnim i mentalnim zdravljem, nedavna studija je pokazala da njihov uticaj prevazilazi te okvire. Prema nalazima, društvena izolacija i usamljenost predstavljaju merljiv rizik za opšte zdravlje i dugovečnost — a ne samo emocionalni.
Nastavite sa čitanjem kako biste saznali više o ovoj studiji, kao i o načinima za smanjenje društvene izolacije prema savetima stručnjaka.
Povezanost između društvene izolacije i smrtnosti
Za potrebe studije, istraživači su koristili podatke iz „UK Biobank“, biomedicinske baze podataka i istraživačkog resursa koji je prikupio zdravstvene informacije od više od 500.000 učesnika. Zatim su procenili usamljenost i društvenu izolaciju pomoću upitnika zasnovanog na samoproceni, a potom podelili učesnike u četiri grupe na osnovu njihovog načina života: bez usamljenosti i društvene izolacije, samo sa usamljenošću, samo sa društvenom izolacijom, i sa usamljenošću i društvenom izolacijom.
Odtuda su istraživači analizirali kako usamljenost i društvena izolacija utiču na očekivani životni vek učesnika bez glavnih hroničnih bolesti, što bi u konačnici uticalo na to koliko dugo žive. Ove bolesti uključuju dijabetes, bolesti srca, bolesti pluća, demenciju, rak, depresiju i anksioznost.
Prema nalazima, ljudi koji su doživljavali i usamljenost i društvenu izolaciju (u poređenju sa onima koji nisu doživljavali nijedno) imali su kraći životni vek čak i bez hroničnih fizičkih bolesti. Isto je utvrđeno i za one bez mentalnih poremećaja, ali u još većoj meri.
Prevod? Doživljavanje i usamljenosti i društvene izolacije može smanjiti očekivani životni vek bez bolesti, što dovodi do ranije smrti.
Društvena izolacija naspram usamljenosti
Vredi napomenuti da studija razdvaja društvenu izolaciju i usamljenost, koje se često svrstavaju u istu kategoriju, kaže Hloi Bin, somatski terapeut za traume žena sa sedištem u Los Anđelesu za Real Simple. „Oba stanja su povezana sa manjim brojem zdravih godina, posebno kada je reč o anksioznosti i depresiji“, kaže ona.
Dakle, koja je razlika? „Društvena izolacija se odnosi na to koliko često zapravo provodite vreme sa ljudima“, kaže Binova. Ona može proisteći iz okolnosti kao što su preseljenje, raskid ili rad od kuće, dodaje ona. Slično tome, društvena izolacija se može opisati kao nedovoljno kontakta ili povezanosti sa drugima, kaže dr Džru Mejgren, psihijatar u kardiološko-zdravstvenom sistemu „Kaiser Permanente Northern California“. Društvena izolacija takođe može biti oblik samozaštite, jer ako se nikome ne obratite, nema šanse da budete odbijeni ili ostavljeni, kaže Binova.
U međuvremenu, usamljenost je povezana sa kvalitetom vaših veza i time da li osećate da vas iko zaista poznaje, prema rečima Binove. Isto tako, dr Mejgren opisuje usamljenost kao osećaj da vaši odnosi ne pružaju povezanost koja vam je potrebna.
Ova dva pojma su povezana, jer društvena izolacija može povećati rizik od usamljenosti, a osećaj usamljenosti može vas navesti da se još više izolujete. Međutim, i dalje možete osećati usamljenost čak i kada ste okruženi ljudima, posebno ako društvene veze koje imate nisu ispunjavajuće.
Zašto društvena izolacija i usamljenost utiču na zdravlje
„U ovoj studiji, ljudi koji su bili usamljeni ili izolovani proveli su manje godina u dobrom zdravlju, tako da veza ide od povezanosti ka zdravlju“, kaže Saba Haruni Luri, licencirani bračni i porodični terapeut, sertifikovani art-terapeut i osnivač centra „Take Root Therapy“.
„Kada ljudima nedostaje povezanost, stres može biti teže kontrolisati, a tokom vremena to može poremetiti san, dnevne navike i fizičko zdravlje“, kaže Lurijeva. „Imati ljude na koje možemo da se oslonimo takođe oblikuje način na koji se brinemo o sebi. Neko može primetiti kada nam ne ide dobro, ohrabriti nas da odemo kod lekara ili nam pomoći da ostanemo aktivni.“
To može delovati i u suprotnom smeru. „Loše zdravlje, bol ili ograničena pokretljivost mogu otežati održavanje veza, a kako ljudi stare, često gube supružnike, prijatelje i svakodnevni kontakt koji su nekada pružali posao ili zajednica“, kaže Lurijeva. Mentalno zdravlje takođe igra ulogu u ovom ciklusu.
„Usamljenost može doprineti depresiji i anksioznosti, a te borbe mogu otežati obraćanje drugima ili održavanje odnosa. Što duže taj obrazac traje, to ga je teže prekinuti.“
S obzirom na to da je studija posmatračkog karaktera, ona ne može dokazati da izolacija direktno uzrokuje lošije zdravlje. Ali ona potvrđuje koliko su naši odnosi i dobrobit čvrsto povezani, prema rečima Lurijeve.
Kako se boriti protiv usamljenosti
Obratite se nekome kome verujete
„Počnite sa jednom porukom, telefonskim pozivom ili kratkim razgovorom sa nekim kome verujete“, predlaže Lurijeva. „Čak i priznanje da ste se osećali odsečeno od sveta može pomoći. Cilj nije da se usamljenost reši preko noći, već da se olakša pružanje prilike nekome da vam priđe.“
Stvorite redovan, smislen kontakt
„Jedna pouzdana veza je često korisnija od povremenih velikih društvenih događaja“, kaže dr Mejgren. Zato izaberite aktivnost zasnovanu na zajedničkom interesovanju ili cilju — kao što su volontiranje, časovi vežbanja, verska zajednica ili hobi grupa — i posećujte je redovno, predlaže dr Mejgren.
Lurijeva nudi sličan savet, napominjući da redovno viđanje istih ljudi pomaže da se bliskost razvije prirodno, bez pritiska pravljenja instant prijateljstva. Dajte tome nekoliko pokušaja pre nego što odlučite da to nije za vas i zapamtite da povezanost često raste kroz male interakcije tokom vremena, dodaje Lurijeva.
Prevaziđite protokolarni razgovor
To što imate mnogo društvenih kontakata ne znači nužno da ćete se osećati manje usamljeno, kaže Lurijeva. Umesto toga, imajući ljude sa kojima možete biti iskreni (i od kojih se osećate prihvaćeno) jeste ono što će napraviti razliku, objašnjava ona. Stoga, odvojite vreme za razgovore koji prevazilaze površno čavrljanje i pokušajte da podelite malo više od onoga što zaista proživljavate. „Ako strah od odbijanja, prošle povrede ili osećaj da ste nekome teret to otežavaju, terapija vam može pomoći da prevaziđete te prepreke“, kaže Lurijeva.
Pozdravite strance
Sledeći put kada budete u interakciji sa baristom ili kasirkom, pokušajte da ostvarite jednostavne i tople kontakte, predlaže Binova. To može uključivati prijateljski kontakt očima, pitanje „Kako vam ide dan za sada?“ ili jednostavno izgovaranje „Dobar dan“. „Svaka prijateljska razmena uči vaš nervni sistem da povezanost može delovati bezbedno i biti uzvraćena“, kaže Binova. Pored toga, pošto „nema pritiska da to postane nešto [više], lako je početi sa vežbanjem. Gradite veštine odnosa a da toga niste ni svesni.“
