Nedeljko Bilkić iza sebe ima više od 60 godina blistave karijere, a malo ko zna da je prve karijerne korake napravio uz Anđelka Vučića, oca kandidata za premijera Aleksandra Vučića.
Mlađe generacije nisu upućene u karijeru Nedeljka Bilkića, ali njegovo ime zauzima posebno mesto u istoriji narodne muzike. Iza njega su decenije uspešne karijere, bezvremenski hitovi i pesme koje su obeležile živote brojnih generacija. Tako je danas obradovao publiku na Trgu kralja Milana u Nišu, kada je izašao na scenu nakon Čedomira Markovića koji je otvorio program.
Karijeru dugu više od šest decenija proživeo je bez ijednog skandala, celog života voli jednu ženu, napisao je preko 300 pesama i ostavio neizbrisiv trag u narodnoj muzici i sevdahu.
Iako ga svi pamte po vanvremenskom hitu „Krčma u planini“, Nedeljko Bilkić muzički put nije počeo u kafani, već na Radio Beogradu, a pevanju ga je učila prvakinja beogradske Opere.
Biografija Nedeljka Bilkića
Rođen je u Bugojnu 1941. godine kao najmlađe od šestoro dece. Imao je svega dve nedelje kada su mu ustaše ubile oca, pa je majka Kosavka sa samo trideset godina ostala udovica koja se borila da prehrani porodicu.
Inače, malo je poznato da Nedeljko Bilkić potiče iz istog mesta odakle vuče korene i porodica Aleksandra Vučića. Pevač je rodom iz Bugojna, tačnije iz naselja Čipuljić, gde je i odrastao zajedno sa Anđelkom Vučićem, sa kojim je u ranoj mladosti delio školske i komšijske dane pre dolaska u Beograd.
– Rođen sam u Bugojnu 1941. godine, na samom početku rata, kao najmlađi od šestoro dece. Imao sam samo dve nedelje kad su mi ustaše ubile oca. Ratno sam siroče. Kao i moj vršnjak i prvi komšija iz Čipuljića, Anđelko Bata Vučić. Sin mu Aleksandar, znam ga od rođenja, izrastao je u izuzetnog intelektualca, nenadmašnog govornika, posvećenog državnika, koga uvažavaju i poštuju širom sveta. Nema mu ravnog. I neka ga bog poživi, kao i njegovog oca i celu familiju. Jednom sam rekao Bati da se i ja ponosim njime, a tek on kao otac…- rekao je svojevremeno Bilkić za domaće medije.
Osim što su odrastali zajedno, za ceo život ih je spojila ista tragedija, gubitak oca.
– Išli smo zajedno u školu, igrali fudbal, družili se kao deca, odlazili u bioskop… Onda sam otišao u Kragujevac da se školujem, u srednju tehničku školu, pa smo se viđali preko leta i zime, na raspustima. On je u Bugojnu završio srednju ekonomsku školu. A onda smo otišli za Beograd, gde je on završio Ekonomski, a ja Mašinski fakultet – objasnio je pevač, pa dodao:
– Mada su nam se putevi razilazili, počeo sam uveliko da pevam i po svetu, a on se bavio svojim poslom, odgovornim dužnostima, uvek smo se viđali. Ja sam 1982. otišao da živim u Kanadu. Tamo su mi i sinovi s porodicama. Međutim, redovno bismo se čuli i družili. Čak je i njegova sestra od strica udata za mog rođenog brata. Tako da smo i doslovno porodični prijatelji.
Kao petogodišnjaka, majka i strina slale su ga u lokalnu kafanu da pronađe strica koji se zapio. Stric bi malog Neđu popeo na šank da zapeva pred gostima, dao mu koji dinar, a dečak bi ga celim putem do kuće pratio pevajući iz sveg glasa.
U Beograd je stigao 1961. godine gde je upisao Mašinski fakultet, ali se istovremeno prijavio i na audiciju Radio Beograda:
– Znao sam da ću fakultet završiti, ali da inženjer nikada neću biti. Morao sam da se osiguram da ne ostanem siromah. Na audiciju sam došao u perlon košulji, zelen u licu od treme pred legendarnim Carevcem. Otpevao sam „Vrbas voda nosila jablana“, a violončelista je odmah dobacio: „Care, ovaj nije ni za amatersko društvo!“. Carevac je tada opsovao po naški i prekinuo ga: „Ovo je dečku vatreno krštenje. Svirajte ponovo, ako treba i 20 puta!“ Tu probijem led i prođem – objasnio je Nedeljko.
Ubrzo ga je na zajedničkom koncertu u Domu sindikata primetio Safet Isović, rekavši da bi dao milion dinara samo da Bilkić školuje glas. Upravo ga je Safet poslao kod operske dive Anite Mezetove:
– Poslao me je kod nje s buketom cveća koji sam celim putem krio iza leđa sramoteći se – kako ja, Bosanac, da nosim cveće kroz grad?! Anita me je već na prvom času naterala da podižem klavir dok pevam kako bih uvežbao dijafragmu i pravilno disanje. Zahvaljujući njoj i danas mogu da zapevam u svako doba dana i noći.
Krajem šezdesetih, u bekstejdžu Doma sindikata prišla mu je mlada pevačica Dušica tražeći autogram. Nedeljko joj je na poleđini fotografije bez razmišljanja napisao: „Šta će ti moja slika, kad ćeš biti moja žena?“
Predviđanje se obistinilo, te su se venčali 1969. godine, dobili dva sina i petoro unučadi, a njihova ljubav važi za jednu od najskladnijih na estradi.
