Podaci koje je dostavila Generalna uprava carina Kine pokazuju da je ova azijska država prošle godine izvezla proizvode od živinskog mesa u ukupnoj vrednosti od 2,6 milijardi dolara, što je gotovo dvostruko više u odnosu na nivo iz 2020. godine, izveštava Rojters, prenosi Blic.
Uporedo s tim, izvoz mlečnih proizvoda na putu je da ove godine dostigne 600 miliona dolara, udvostručivši se u roku od tri godine.
Poljoprivreda i prehrambena industrija ostaju među retkim sektorima u kojima Kina i dalje beleži trgovinski deficit. On je prošle godine blago prešao 100 milijardi dolara, što je ogromna razlika, ali u padu.
Tenzije na svetskom tržištu mesa
Transformacija Kine iz kupca u izvoznika u punom usponu ima „remetilački“ efekat na svetsko tržište mesa, izjavio je Majkl Bodington, konsultant u agroalimentarnom sektoru.
U Aziji, objasnio je on, uvoz je tradicionalno dolazio iz Evrope i sa američkog kontinenta. Sada postoji jeftinija alternativa, a proizvođači širom sveta se bore da se nose sa konkurencijom.
Prodor jeftinog živinskog mesa iz Kine privlači pažnju zapadnih proizvođača i regulatornih tela, signalizirajući pojavu novih trgovinskih tenzija.
Fenomen podseća na strategiju koju je Peking primenio u sektorima kao što su čelik, solarni paneli i električna vozila: plavljenje tržišta proizvodima po niskim cenama, koji slabe poziciju međunarodnih konkurenata.
U julu je Evropska komisija pokrenula antidamping istragu o uvozu pekinske patke, nakon što su lokalni proizvođači tvrdili da subvencije koje dodeljuje Kina stvaraju nelojalnu konkurenciju.
Prošlog meseca, Komisija je uvela antidamping takse u rasponu od 41% do 67% na proteine iz graška poreklom iz Kine. Za sada je živinsko meso izbeglo takve mere, iako evropske vlasti pažljivo prate tržište, izjavio je portparol Komisije.
Kinezi menjaju navike u ishrani
Decenijama je u Kini izraz „protein“ bio sinonim za svinjsko meso. Svinje su obezbeđivale hranu za radnike koji su gradili gradove i radili u fabricama koje su pokretale ekonomski bum zemlje.
Kina je postala dom za polovinu svetskog fonda svinja, a njihova potrošnja žitarica, posebno soje, preoblikovala je trgovinske tokove, od Srednjeg zapada Sjedinjenih Američkih Država pa sve do Brazila.
Kineska potražnja za svinjetinom obezbeđivala je sredstva za život malim farmerima poput Huang Vejing, koja je počela da gaji svinje u svom selu u provinciji Hebej pre 20 godina.
Na vrhuncu svoje aktivnosti imala je preko 500 svinja. Ali ta era je prošla. Kada su novinari Rojtersa posetili Huang u avgustu, ona je hranila svojih poslednjih 10 svinja. Sa dugovima od oko 75.000 dolara, ova žena je planirala da ih zakolje do jeseni.
– Gajim svinje više od dve decenije, ali nikada nije bilo tako teško kao u poslednje dve godine. Cene svinjskog mesa su veoma niske. Ljudi iz grada su jednostavno prestali da jedu svinjetinu – izjavila je Huang (57).
Masni komadi svinjetine, osnovni sastojci tradicionalne kineske kuhinje, više nisu omiljeni među stanovnicima gradova koji brinu o zdravlju.
Potrošnja svinjskog mesa po glavi stanovnika opala je za 13% u odnosu na maksimalni nivo zabeležen 2023. godine, prema zvaničnim podacima i izveštajima državnih medija. Uporedo s tim, potrošnja živinskog mesa po glavi stanovnika porasla je za više od 50% u deceniji završenoj 2024. godine.
Subvencije stvorile ogromnu hiperprodukciju
Vlasti u Pekingu su podsticale masovno širenje proizvodnje mesa i mlečnih proizvoda putem subvencija namenjenih velikim proizvođačima. Cij je bio jačanje prehrambene sigurnosti i obnova stočnog fonda nakon epidemije afričke kuge svinja 2018. godine i pandemije COVID-19.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), subvencije su činile oko 13% bruto prihoda kineskih poljoprivrednih proizvođača u periodu 2022–2024. godine, što je udeo koji je skoro tri puta veći nego početkom 2000-ih.
Trenutno, subvencionisane farme doprinose viškovima u proizvodnji. Prošle godine Kina je proizvela rekordnu količinu od 59 miliona tona svinjskog mesa, dok je proizvodnja živinskog mesa porasla za 7%. Mlečni sektor je dve godine ranije premašio zvanične ciljeve postavljene za 2025. godinu.
Cene svinjskog mesa bile su najviše pogođene izuzetno slabom domaćom tražnjom, ali su pale i cene živinskog mesa i mlečnih proizvoda.
Osvajanje evropskog i svetskog tržišta
Za velike proizvođače, koji sve više dominiraju tržištem, izvoz predstavlja rešenje.
– Svaka kineska kompanija iz sektora stočarstva planira da se širi u inostranstvu. Ako želiš da rasteš, moraš ući na međunarodna tržišta – izjavio je Džang Juan, direktor marketinga za mlečne formule za odojčad u gigantu mlečne industrije Yili.
Kako se kineski proizvođači šire u inostranstvu, oni osvajaju tržišni udeo na štetu etabliranih kompanija. Trenutno kinesko mleko u prahu konkuriše proizvodima iz Novog Zelanda i Evrope u zemljama poput Nigerije i Bangladeša.
Od 2022. godine, Kina je udvostručila svoj tržišni udeo za prerađevine od živinskog mesa u Evropskoj uniji, dostigavši 10%, i utrostručila ga u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je prešla 14%, prema podacima konsultantske kuće Gira. Ova ekspanzija vrši veliki pritisak na proizvođače u zemljama poput Nemačke.
Prehrambeni proizvodi uvezeni u EU moraju poštovati iste sanitarne standarde i standarde bezbednosti kao i lokalni proizvodi, saopštila je Evropska komisija. Evropski blok planira da pojača sistem označavanja zemlje porekla, počevši od proizvoda od živinskog mesa, 2027. godine.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
