im počne grejna sezona, mnogi se žale na suv kašalj, grebanje u grlu i zapušen nos, iako nisu prehlađeni. Malo ko pomisli da uzrok može da bude upravo vazduh u prostoriji u kojoj provodi najveći deo dana. Pulmolozi upozoravaju da previše zagrejane prostorije i suv vazduh isušuju sluzokožu disajnih puteva, zbog čega postajemo osetljiviji na iritacije, a može biti narušena i prirodna odbrana od infekcija.
Dok napolju temperatura pada, u stanovima i kućama radijatori rade punom snagom, prozori su zatvoreni, a vazduh postaje sve suvlji. Iako nam prija toplota, takvi uslovi ne odgovaraju našim disajnim putevima.
Pulmolog dr Tatjana Radosavljević je ranije objasnila da grejanje može da dovede do isušivanja sluzokože nosa i grla, koja ima važnu ulogu u zaštiti organizma od virusa i bakterija.
Prvi znak da vam suv vazduh smeta
Jedan od prvih simptoma može biti suv, nadražajni kašalj, naročito kada duže boravite u zagrejanoj prostoriji.
Mogu da se jave i grebanje u grlu, suvoća nosa, peckanje i osećaj da vam stalno nedostaje svež vazduh.
„Suv vazduh veoma iritira disajne puteve i nikako im ne prija“, objašnjava dr Radosavljević.
Ipak, važno je znati da kašalj ne mora da bude posledica suvog vazduha. Ako traje, pogoršava se ili ga prate temperatura i otežano disanje, potrebno je obratiti se lekaru.
Šta treba da uradite čim uključite grejanje?
Bez obzira na to koliko je napolju hladno, prostorije treba redovno provetravati.
Doktorka savetuje i da se vodi računa o vlažnosti vazduha. Jedno od jednostavnih rešenja jeste posuda sa čistom vodom na radijatoru, ukoliko je to bezbedno, a mogu se koristiti i ovlaživači vazduha.
Ipak, ni sa vlagom ne treba preterivati. Prema preporukama američke Agencije za zaštitu životne sredine, poželjno je održavati vlažnost vazduha između 30 i 50 odsto.
Previše vlage pogoduje stvaranju buđi, pa sušenje veša u zatvorenim, slabo provetrenim prostorijama nije dobro rešenje.
Poseban oprez ako se grejete na klimu
Ako klima-uređaj koristite i leti i zimi, redovno čišćenje i održavanje su posebno važni.
„Ako se klima-uređaji koriste i za hlađenje i za grejanje, trebalo bi da se servisiraju, odnosno čiste, dva puta godišnje“, savetuje dr Radosavljević.
U zapuštenim uređajima mogu se nagomilati prašina, alergeni i buđ, što dodatno iritira disajne puteve.
Legionela, bakterija koja može da izazove tešku upalu pluća, povezana je pre svega sa kontaminiranim vodenim sistemima i rashladnim tornjevima, a ne sa uobičajenim kućnim klima-uređajima.
Ni spavaća soba ne treba da bude pretopla
Mnogi imaju naviku da pred spavanje dodatno pojačaju grejanje, misleći da će tako bolje spavati.
Međutim, pretopla prostorija i suv vazduh mogu da pojačaju neprijatnost u nosu i grlu, posebno kod osoba koje već imaju osetljive disajne puteve.
Dr Radosavljević zato savetuje da se sa grejanjem ne preteruje i da se spava u prijatno svežoj prostoriji.
Najvažnije je da ne čekate da se pojave tegobe. Redovno provetravanje, umereno grejanje i odgovarajuća vlažnost vazduha mogu mnogo da znače, naročito tokom jeseni i zime, kada najveći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru.
