U Srbiji bi mogla da bude prilika za male proizvođače, ali pre ulaganja treba izračunati troškove, proveriti uslove na parceli i pronaći kupce.
Na prvi pogled, šafran deluje kao idealna kultura za poljoprivrednike koji žele da na maloj površini proizvedu robu velike vrednosti. Njegova cena može da bude izuzetno visoka, ne zauzima mnogo prostora kada se prodaje u malim pakovanjima, a tražen je u gastronomiji i prehrambenoj industriji.
Ipak, iza visoke cene krije se proizvodnja koja se ne može lako proširiti. Najskuplji deo nije samo uzgoj biljke, već i vađenje najvrednijeg dela cveta, njegovo sušenje i priprema za prodaju. Zato se isplativost ne meri cenom jednog grama u prodavnici, već količinom začina koju proizvođač može da dobije i proda nakon svih troškova.
Iran drži najveći deo svetske proizvodnje
Šafran se dobija od biljke Crocus sativus, a za začin se koriste osušeni crveni žigovi tučka. Njihova boja, miris i sposobnost da oboje jelo čine šafran prepoznatljivim sastojkom u kuhinjama širom sveta.
Najveći proizvođač je Iran, dok se značajne količine uzgajaju i u Indiji, Avganistanu, Grčkoj, Maroku, Španiji i Italiji. Ove zemlje imaju dugu tradiciju proizvodnje, razvijeno znanje o uzgoju i pristup tržištima na kojima se začin prodaje.
Za proizvođača iz Srbije to znači da ne bi konkurisao samo drugim domaćim gazdinstvima, već i međunarodnim dobavljačima koji već imaju razvijene lance proizvodnje, prerade i prodaje.
Zbog toga bi prednost domaćeg proizvođača mogla da bude u malim serijama, proverljivom poreklu, svežini i direktnoj prodaji kupcima koji traže specifičan kvalitet. To, međutim, mora da potvrdi tržište, a ne samo visoka cena začina.
Zašto je šafran toliko skup?
Razlog je pre svega u načinu proizvodnje. Jedan cvet daje samo tri crvena žiga tučka, a za kilogram suvog šafrana potrebno je ubrati i obraditi približno 150.000 do 200.000 cvetova, prema često navođenim procenama za ovu kulturu.
Berba se odvija u kratkom periodu tokom jeseni. Cvetovi se pažljivo sakupljaju, a crveni delovi odvajaju ručno. Nakon toga sledi sušenje, koje mora da se obavi pravilno kako bi se očuvali boja, aroma i kvalitet.
Upravo taj posao predstavlja jednu od najvećih prepreka za širenje proizvodnje. Veliki broj cvetova mora da se obradi u kratkom vremenu, pa je za veće zasade potrebna dobra organizacija rada. Ako se oslanja na plaćene radnike, proizvođač mora unapred da uračuna i njihov trošak.
Dodatni izazov je kvalitet. Nije svaki proizvod iste vrednosti, a cena zavisi od porekla, karakteristika začina, načina obrade, pakovanja i prodajnog kanala. Maloprodajna cena malog pakovanja zato nije isto što i prihod koji poljoprivrednik može da ostvari prodajom veće količine.
Koliko košta pokretanje proizvodnje?
Prva velika stavka je nabavka krtola, koje se često nazivaju i lukovicama šafrana. Njihova cena zavisi od veličine, kvaliteta, količine i dobavljača. Za početak proizvodnje potrebno je pribaviti sadni materijal od pouzdanog prodavca i proveriti da li je odgovarajući za planirane uslove uzgoja.
Ilustracije radi, ako bi proizvođač zasadio 1.000 kvadratnih metara i koristio 30.000 krtola, svaka po 0,40 evra, samo za sadni materijal bilo bi potrebno 12.000 evra. To je matematički primer, a ne potvrđena aktuelna tržišna cena niti preporuka da se na toj površini mora zasaditi upravo toliki broj biljaka.
Na taj iznos dolaze priprema zemljišta, eventualno navodnjavanje, alat, troškovi sadnje, berbe, sušenja i pakovanja. Ako proizvođač nema sopstvenu opremu ili mora da angažuje radnike, početni i tekući troškovi mogu biti znatno viši.
Zato je za ozbiljan poslovni plan neophodno prikupiti nekoliko ponuda za sadni materijal i izračunati koliko će koštati svaka faza proizvodnje. Bez toga nije moguće pouzdano reći koliko novca treba uložiti niti za koliko godina bi se ulaganje moglo vratiti.
Kakvo zemljište i klima odgovaraju šafranu?
Šafranu odgovaraju sunčane parcele i zemljište koje dobro odvodi vodu. Previše vlage i zadržavanje vode mogu da izazovu truljenje krtola, zbog čega je dobra drenaža jedan od najvažnijih uslova za uspešan uzgoj.
Sadnja se najčešće obavlja krajem leta, dok cvetanje uglavnom dolazi tokom jeseni. Tačan termin zavisi od klimatskih uslova i lokaliteta.
U Srbiji bi pre podizanja većeg zasada trebalo ispitati zemljište, proceniti rizik od zadržavanja vode i proveriti kako se biljka ponaša u lokalnim vremenskim uslovima. Činjenica da se šafran uzgaja u pojedinim delovima Evrope ne znači da će svaki kraj Srbije pružiti jednake uslove ili isti prinos.
Dobar pristup bio bi probni zasad na manjoj površini, praćenje cvetanja i prinosa, a zatim širenje proizvodnje tek kada postoje konkretni rezultati.
Potencijalni kupci mogu biti restorani, specijalizovane prodavnice, distributeri začina i potrošači koji kupuju direktno od proizvođača. Za male proizvođače zanimljiv može biti model prodaje u malim pakovanjima, ali on zahteva ulaganje u ambalažu, deklarisanje, promociju i izgradnju poverenja kupaca.
Pre podizanja zasada zato bi trebalo razgovarati sa potencijalnim kupcima i proveriti koje količine traže, kakav kvalitet očekuju i koliko su spremni da plate. To je pouzdanija osnova za poslovnu odluku od računanja prihoda prema najvišim cenama koje se mogu pronaći na internetu.
Kada šafran može da bude isplativ posao?
Šafran bi mogao da bude zanimljiv poljoprivrednicima koji imaju odgovarajuću parcelu, mogu da organizuju intenzivan ručni rad i spremni su da razvijaju tržište za proizvod koji se prodaje u malim količinama.
Ipak, tri stvari odlučuju o isplativosti: koliko začina zasad zaista daje, koliko košta njegova proizvodnja i po kojoj ceni može da se proda. Ako se ne poznaju te tri stavke, svaka procena zarade ostaje samo pretpostavka.
Najveći rizik bio bi da se uloži velika suma u sadni materijal, a da se tek nakon prve berbe traže kupci. Zbog toga je razumnije početi manjim probnim zasadom, pratiti stvarne rezultate i unapred razvijati prodajne kanale.
Šafran može da bude zanimljiva nišna kultura za Srbiju, ali njegova visoka cena nije prečica do sigurne zarade. Prava poslovna prilika postoji tek kada proizvođač spoji dobar prinos, kvalitetnu obradu i kupce koji su spremni da plate proizvod.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
