Prvenstveno zbog rasta cena energenata, dok je istovremeno upozorila na posledice sukoba na Bliskom istoku i neizvesnost u globalnoj trgovini koji bi mogli da uspore privredni rast.
„Gledajući unapred, očekuje se da će više cene energenata zadržati ukupnu inflaciju znatno iznad cilja tokom prve polovine 2027, kao i da će se postepeno preliti na baznu inflaciju i inflaciju cena hrane“, poručila je Lagard.
Godišnja inflacija u evrozoni porasla je na 3,8 odsto u septembru, uglavnom zbog snažnog rasta cena energenata, dok je bazna inflacija blago povećana na 2,5 odsto., prenosi Tanjug
Prema očekivanjima Evropske centralne banke, inflacija u evrozoni bi nakon prvog tromesečja 2027. trebalo postepeno da opada, kako se bude smanjivao doprinos energenata, kao i da se približi ciljnom nivou od dva odsto do kraja te godine.
Prema septembarskim projekcijama Evropske centralne banke, privreda evrozone trebalo bi da poraste za 0,9 odsto u 2026, 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. godini.
Kristin Lagard upozorila je i na povišene rizike po finansijsku stabilnost evrozone, uključujući geopolitičke tenzije, probleme javnih finansija i neizvesnosti povezane sa ubrzanim usvajanjem veštačke inteligencije.
Evropske banke, prema njenim rečima, i dalje raspolažu snažnim kapitalnim i likvidnosnim rezervama, ostvaruju stabilnu profitabilnost i održavaju kvalitet aktive, što bi trebalo da im omogući da se nose sa neizvesnostima i nastave da finansiraju privredu.
Govoreći o digitalizaciji plaćanja, Lagard je navela da Evrosistem planira da u drugoj polovini 2027. sprovede dvanaestomesečni interni pilot-projekat digitalnog evra, pod uslovom da se ključna regulativa usvoji do kraja 2026.
Ona je dodala da je sistem Evrosistema za poravnanje transakcija zasnovanih na tehnologiji distribuirane baze podataka, Pontes, počeo sa radom 21. septembra, kao prvi korak ka razvoju evropskog ekosistema tokenizovane imovine.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
