Trideset godina rada, odricanja i ulaganja često stane u jednu porodičnu firmu. Ono što je počelo kao mala radionica, prodavnica ili posao iz garaže vremenom može da postane stabilan biznis, sa zaposlenima, stalnim kupcima i prepoznatljivim imenom. Međutim, kada se vlasnici približe penziji, pred njima se otvara pitanje na koje nije uvek lako odgovoriti: ko će nastaviti posao koji su stvarali gotovo čitavog života?
Za neke porodice odgovor je jednostavan. Deca su već uključena u poslovanje i spremna su da preuzmu odgovornost. U drugim slučajevima naslednici imaju sopstvene karijere, žive u drugim gradovima ili jednostavno ne žele da nastave porodični posao.
Tada vlasnici moraju da razmotre nekoliko mogućnosti: da firmu prepuste naslednicima, postave profesionalnog menadžera, prodaju je ili postepeno ugase poslovanje.
Odluka nije samo finansijska. U nju su često uključeni porodični odnosi, godine rada, odgovornost prema zaposlenima i želja da ono što je stvarano decenijama nastavi da postoji.
Kada posao postane više od izvora prihoda
Vlasnicima koji su sami pokrenuli firmu često je teško da svoj posao posmatraju samo kao imovinu koja može da se proda ili prenese na drugu osobu.
U poslovanje su uložili godine, ušteđevinu, vreme i energiju. Pamte prve mušterije, teške mesece, proširenje prostora i trenutke kada je opstanak firme zavisio od jedne velike narudžbine.
Zbog toga pitanje nasledstva nije isto što i odluka o prodaji nekog drugog oblika imovine. Vlasnik može da želi da se povuče, a da istovremeno strahuje da će firma izgubiti način rada, kvalitet ili odnos sa kupcima po kojima je godinama bila poznata.
Dodatni problem nastaje kada je gotovo celokupno poslovanje vezano za jednu osobu. Ako vlasnik sam ugovara poslove, poznaje sve dobavljače, rešava reklamacije i donosi gotovo sve važne odluke, njegov odlazak može da poremeti svakodnevno funkcionisanje firme.
Zato priprema za prenos poslovanja počinje mnogo pre formalnog odlaska u penziju.
Deca ne žele uvek da nastave porodični biznis
Jedna od najvećih dilema nastaje kada vlasnici očekuju da će deca jednog dana preuzeti firmu, ali naslednici imaju drugačije planove.
Neko želi da gradi sopstvenu karijeru, neko ne vidi sebe u istoj industriji, dok drugi ne žele da preuzmu odgovornost za zaposlene, dugove, nabavku i svakodnevne probleme koje vođenje firme nosi.
To ne mora da znači da su porodični odnosi narušeni. Roditelji mogu biti ponosni na posao koji su stvorili, dok deca jednostavno imaju drugačije profesionalne ciljeve.
Problem nastaje kada se o tome razgovara prekasno, kada vlasnik više nema dovoljno vremena da pripremi drugu osobu za vođenje posla.
Zbog toga je važno da se razgovor o budućnosti firme vodi otvoreno i na vreme. Naslednici treba da znaju kakvo se poslovanje od njih očekuje, ali i da imaju mogućnost da iskreno kažu da li žele i mogu da preuzmu tu ulogu.
Prodaja firme može biti bolja odluka nego što vlasnik misli
Ako u porodici nema zainteresovanog naslednika, prodaja može da bude način da vlasnik naplati vrednost onoga što je godinama stvarao, a da firma nastavi da posluje.
Kupac može biti konkurentska kompanija, preduzetnik iz iste industrije, poslovni partner ili zaposleni koji već dobro poznaje firmu.
Ipak, prodaja nije jednostavan proces. Potencijalni kupac obično želi da razume koliko firma zarađuje, kakve obaveze ima, koliko zavisi od vlasnika i da li može da zadrži postojeće kupce nakon promene upravljanja.
Važnu ulogu imaju i ugovori, oprema, nekretnine, dugovanja, zaposleni i tržišna pozicija.
Zbog toga vlasnicima može da bude korisno da nekoliko godina pre planiranog povlačenja urede poslovnu dokumentaciju, razdvoje privatne i poslovne troškove i uspostave jasne procedure. Firma koja može da funkcioniše bez svakodnevnog prisustva osnivača potencijalno je lakša za prodaju i prenos na novog vlasnika.
Može li firma da nastavi da radi bez osnivača?
U nekim slučajevima rešenje je profesionalni menadžer koji preuzima svakodnevno upravljanje, dok vlasnik zadržava vlasnički udeo ili postepeno izlazi iz poslovanja.
Ovaj model može da bude koristan kada naslednici ne žele da vode firmu, ali porodica želi da zadrži vlasništvo nad njom.
Ipak, angažovanje menadžera zahteva jasno definisane odgovornosti, merljive poslovne ciljeve i poverenje između vlasnika i osobe koja upravlja firmom.
Ako je osnivač navikao da lično odobrava svaku odluku, prenos upravljanja može da bude težak. Zbog toga je potrebno da se postepeno uspostavi sistem u kojem zaposleni i menadžment imaju ovlašćenja da rade samostalno.
Dobar plan nasledstva ne podrazumeva samo izbor osobe koja će preuzeti posao. Potrebno je pripremiti firmu da može da funkcioniše i kada osnivač više nije svakodnevno uključen u rad.
Šta vlasnici treba da urade pre odlaska u penziju?
Bez obzira na to da li planiraju da firmu ostave porodici, prodaju je ili prepuste profesionalnom menadžeru, vlasnici bi trebalo da razmotre nekoliko koraka.
Prvo, da procene stvarnu vrednost firme. Finansijski rezultati, imovina, obaveze, ugovori i stabilnost prihoda daju realniju sliku od ličnog osećaja koliko posao vredi.
Drugo, da pripreme osobu koja će preuzeti odgovornost. Budući rukovodilac mora da poznaje kupce, dobavljače, zaposlene i procese koji su ključni za poslovanje.
Treće, da urede dokumentaciju i pravne odnose. Vlasništvo, ovlašćenja, ugovori i obaveze treba da budu jasni kako bi se izbegli sporovi i nepotrebni zastoji.
Četvrto, da razgovaraju sa porodicom i stručnjacima. Računovođa, advokat i savetnik za procenu vrednosti firme mogu da pomognu u razmatranju različitih mogućnosti, poreskih posledica i načina prenosa vlasništva.
Najvažnije je da se odluka ne donosi pod pritiskom, kada vlasnik više nema energije ili vremena da pripremi firmu za sledeću fazu.
Budućnost porodične firme ne mora da zavisi samo od naslednika
Za vlasnike koji su decenijama gradili posao, povlačenje ne mora da znači i kraj firme. Nekada je najbolje rešenje da posao preuzme dete koje je već uključeno u poslovanje, nekada da upravljanje preuzme profesionalac, a nekada da firma dobije novog vlasnika.
Svaka od tih mogućnosti ima svoje prednosti, rizike i finansijske posledice. Najvažnije je da vlasnik na vreme razmotri opcije i odvoji emocionalnu vezanost za posao od pitanja šta je dugoročno najbolje za firmu.
Jer pravi uspeh porodičnog biznisa ne meri se samo time koliko dugo je opstao pod jednim vlasnikom. Važno je i da li može da nastavi da radi, sačuva radna mesta i stvara vrednost kada dođe vreme da osnivač prepusti svoje mesto nekom drugom.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
