Majka ima 67 godina i velika očekivanja od svoje odrasle dece. Od sina i ćerke traži da joj svakog meseca zajedno daju 800 evra, ali problem je što njih dvoje nemaju iste finansijske mogućnosti. Njena ćerka ima troje dece i otplaćuje kredit, dok je brat sam i zarađuje znatno više. Ipak, on smatra da oboje treba da izdvajaju isti iznos. Ova porodična dilema pokrenula je žestoku raspravu u internet grupi koju okupljaju ljudi iz regiona koji žive i rade u Nemačkoj.
„Majka je više od 20 godina radila po privatnim kućama neprijavljena. Sada ima 67 godina, prima malu penziju i očekuje da joj brat i ja svakog meseca zajedno šaljemo 800 evra“, napisala je jedna žena.
Kako je objasnila, brat smatra da oboje moraju da daju podjednako, iako je njegova finansijska situacija mnogo bolja. Majka, s druge strane, poručuje da su joj deca dužna jer se celog života žrtvovala za njih.
„Treba li deca da finansiraju roditeljske odluke ako roditelji nisu ništa obezbedili za starost?“, zapitala se ćerka, pokrenuvši raspravu o tome gde se završava porodična odgovornost, a počinje preveliko očekivanje.
Mišljenja su bila podeljena. Jedni smatraju da roditelji ne bi smeli da očekuju da im deca vraćaju ono što su im pružili tokom odrastanja, posebno ako bi zbog toga njihovi unuci morali da se odriču osnovnih stvari.
„Roditeljima smo dužni da pomažemo, ali finansijski samo onoliko koliko možemo. Ako je to nula, onda je nula. Na prvom mestu su njihova deca“, napisala je jedna učesnica rasprave.
Drugi su smatrali da je majka trebalo ranije da razmišlja o penziji i obezbedi sebi sigurniju starost, umesto da sada određuje koliko joj potomci moraju davati. Pojedini komentatori istakli su da je jedno pomoći roditelju koji jedva sastavlja kraj s krajem, a sasvim drugo prihvatiti unapred određen iznos bez obzira na sopstvene troškove.
Bilo je i onih koji su istakli da roditelje ne treba ostaviti bez pomoći, naročito kada nemaju dovoljno novca za osnovne životne potrebe. Ipak, i među njima je bilo mnogo onih koji smatraju da podrška mora da zavisi od mogućnosti dece.
„Sve u granicama normale, onoliko koliko se može, a ne koliko neko očekuje. Lično bih pre jela travu nego dozvolila da moja deca i unuci oskudevaju zbog mene“, napisala je jedna žena.
Drugi su isticali da roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u račun koji deca moraju da plate kada odrastu.
Rasprava je tako otvorila pitanje koje muči mnoge porodice: da li je pomaganje roditeljima moralna obaveza ili odluka koja mora da se donosi u skladu sa mogućnostima? Dok jedni smatraju da deca treba da uzvrate roditeljima za sve što su im pružali, drugi upozoravaju da pomoć ne sme da ugrozi egzistenciju njihove sopstvene porodice.
