Orah je u mnogim domaćinstvima bio drvo koje se sadilo za naredne generacije. Pod njegovom krošnjom pravio se predah od letnje vrućine, a plodovi su se čuvali za slavske kolače, baklave i druge zimske poslastice. Ipak, uz ovo cenjeno drvo oduvek su se vezivala i različita upozorenja – od toga da ga ne treba saditi blizu kuće do narodnog verovanja da njegov hlad nije dobro mesto za odmor.
Ove priče zadržale su se do danas, često pomešane sa praktičnim savetima za uređenje bašte. Međutim, orah ne treba izbegavati zbog starih sujeverja, već mu treba pažljivo odabrati mesto. Njegova krošnja, koren i lišće imaju određene osobine koje je dobro uzeti u obzir još dok je sadnica mala.
Mala sadnica vremenom postaje veliko drvo
Jedna od najčešćih grešaka jeste izbor mesta za sadnju prema veličini sadnice. Orah s godinama može da izraste u veliko stablo sa širokom krošnjom koja zauzima znatan deo dvorišta.
Ono što je u početku sunčan kutak pored kuće kasnije može postati prostor u dubokoj senci. Zbog toga orah nije najbolje saditi tik uz zidove, terasu ili popločanu stazu.
Njegove grane mogu zakloniti svetlost, a korenje u blizini površine zemljišta može vremenom podići ili oštetiti popločanje. To ne znači da svaki orah predstavlja opasnost za temelje, ali je važno ostaviti mu dovoljno prostora za rast i uzeti u obzir veličinu koju odraslo stablo može da dostigne.
Zašto ispod oraha neke biljke slabije uspevaju?
Ko je pokušao da napravi raskošnu cvetnu leju ispod starog oraha zna da rezultat ne mora biti onakav kakav je očekivao. Gusta krošnja propušta manje sunčeve svetlosti, dok koren drveta koristi vodu i hranljive materije iz zemljišta. Zbog toga biljke koje vole sunce mogu imati otežane uslove za rast.
Osim toga, orah sadrži juglon, prirodno jedinjenje koje može da utiče na razvoj pojedinih biljaka. Ovaj efekat posebno je poznat kod crnog oraha, mada osetljivost zavisi od vrste biljke i uslova u kojima raste.
Ipak, nije tačno da ispod svakog oraha može da uspeva samo bršljan. Pri izboru biljaka treba uzeti u obzir količinu svetlosti, vlažnost zemljišta i njihovu toleranciju na uslove ispod krošnje.
Orahovo lišće ne mora odmah u smeće
U jesen se ispod oraha brzo stvara debeo sloj lišća, zbog čega mnogi smatraju da ga treba odmah ukloniti iz dvorišta. Sa staza i negovanog travnjaka zaista ga je korisno pokupiti, ali to ne znači da je beskorisno.
Orahovo lišće može da se kompostira, uz dovoljno vremena da se dobro razgradi. Važno je razlikovati sveže opalo lišće od zrelog komposta, jer se tokom razgradnje menja njegov sastav.
Zato je bolje da lišće najpre prođe kroz proces kompostiranja, umesto da se sveže raspoređuje oko osetljivih biljaka. Tako jesenje čišćenje dvorišta može da bude korisno i za narednu sezonu.
Da li je zaista opasno spavati u hladu oraha?
Upozorenje da se ispod oraha ne sme zaspati mnogi su čuli još od baka i deka. Jedno od objašnjenja koje se prenosi generacijama jeste da se ispod njegove krošnje nakuplja ugljen-dioksid koji može da izazove gušenje.
Međutim, za takvu tvrdnju nema pouzdanih dokaza u uobičajenim uslovima boravka na otvorenom. Nema razloga da se hlad oraha izbegava samo zbog ovog narodnog verovanja.
Mnogo je važnije obratiti pažnju na stanje samog stabla, posebno na suve ili oštećene grane, kao i na to da li je mesto na kojem se odmara bezbedno.
Orah najbolje uspeva na sunčanom mestu, u plodnom zemljištu koje omogućava oticanje viška vode. Mlade listove i cvetove mogu da oštete prolećni mrazevi, pa i to treba imati u vidu prilikom izbora mesta za sadnju.
Orah može da bude dragocen deo dvorišta decenijama, ali je važno da mu se od početka obezbede odgovarajući uslovi. Umesto da se oslanjate na stara upozorenja, obratite pažnju na prostor koji mu je potreban, osobine njegovog korena i krošnje i biljke koje planirate da gajite u njegovoj blizini.
