Svakodnevne navike, od načina na koji spavamo do hrane koju jedemo, mogu da utiču na njegovo funkcionisanje i očuvanje kognitivnih sposobnosti tokom godina.
Neuroradiolog dr Emer Meksvini ističe tri važne navike koje mogu doprineti zdravlju mozga: kvalitetan san, uravnotežena ishrana i nova iskustva.
1. Kvalitetan san važniji je nego što mislimo
Odraslima se uglavnom preporučuje između sedam i devet sati sna tokom noći. Ipak, zbog brojnih obaveza mnogi ne uspevaju da se dovoljno odmore, ne razmišljajući o tome koliko san znači za zdravlje mozga.
Prema rečima dr Meksvini, tokom sna mozak prolazi kroz važne procese oporavka. Posebno je značajan dubok san, tokom kojeg se uklanjaju otpadne materije koje se nakupljaju u mozgu.
Među njima su i proteini beta-amiloid i tau, čije se abnormalno nakupljanje povezuje sa Alchajmerovom bolešću. Dugotrajan nedostatak sna može da ometa ove procese, a povezuje se i sa problemima sa pamćenjem.
Zato nije važno samo koliko spavamo već i koliko je san kvalitetan i bez prekida.
2. Ishrana koja prija mozgu
Ono što jedemo može da utiče na zdravlje mozga, ali i na funkcionisanje srca i krvnih sudova. Dr Meksvini preporučuje ishranu zasnovanu na celovitim i minimalno prerađenim namirnicama, sa posebnim naglaskom na hranu biljnog porekla.
Kao dobre primere izdvaja mediteransku ishranu i MIND dijetu, koja kombinuje principe mediteranskog načina ishrane i DASH režima, poznatog po tome što je usmeren na snižavanje krvnog pritiska.
Ovi načini ishrane podrazumevaju češći unos:
- povrća i voća;
- integralnih žitarica i mahunarki;
- ribe i orašastih plodova;
- namirnica koje sadrže zdrave masti.
Istovremeno se preporučuje ograničavanje visokoprerađene hrane. Uravnotežena ishrana može da doprinese boljem metaboličkom zdravlju i smanjenju upalnih procesa, što je važno i za mozak.
3. Isprobavanje novih stvari čini mozak aktivnim
Treća navika odnosi se na mentalnu aktivnost i spremnost da izađemo iz svakodnevne rutine. Nova iskustva mogu da podstaknu mozak da uči, prilagođava se i obrađuje informacije na drugačiji način. Dovoljno je da učimo strani jezik, isprobamo novi hobi, bavimo se drugačijim sportom ili povremeno izaberemo novu putanju do kuće.
Takve aktivnosti podstiču učenje, rešavanje problema i stvaranje novih neuronskih veza, prenosi portal „Unilad“. Prema objašnjenju dr Meksvini, upravo ta sposobnost prilagođavanja može da doprinese kognitivnoj otpornosti, odnosno lakšem suočavanju sa promenama koje dolaze sa starenjem.
