Građani Srbije od 12. oktobra moći će lično da podnose 10 vrsta zahteva na šalterima katastra, bez zakazivanja i angažovanja profesionalnih korisnika. Promena bi trebalo da im omogući da izbegnu dodatne troškove posrednika, ali pojedine administrativne takse i dalje ostaju. Evo šta se menja, ko može da podnese zahtev i na šta treba obratiti pažnju pre odlaska u katastar.
Građane koji žele da isprave podatke o svojoj nekretnini, promene lične podatke u evidenciji ili pokrenu određene postupke pred katastrom od ponedeljka, 12. oktobra, očekuje važna promena.
Republički geodetski zavod (RGZ) najavio je da će na svim šalterima katastra u Srbiji biti omogućeno neposredno podnošenje 10 vrsta zahteva. Za ove postupke građani više neće morati da angažuju profesionalne korisnike samo da bi predali zahtev, niti će morati da zakazuju termin.
Ova promena posebno je značajna za vlasnike stanova, kuća i zemljišta koji imaju potrebu da ažuriraju podatke u katastru ili pokrenu određeni pravni postupak. Do sada su za pojedine poslove morali da koriste usluge posrednika, što je moglo da predstavlja dodatni trošak.
Ipak, važno je napraviti razliku između troškova posredovanja i administrativnih taksi. Mogućnost da zahtev podnesete sami ne znači da će svaki postupak biti potpuno besplatan.
Kojih 10 zahteva građani mogu sami da podnesu u katastru?
Prema najavi Republičkog geodetskog zavoda, od 12. oktobra građani će moći neposredno na šalterima da podnesu sledeće zahteve.
1. Brisanje zabeležbe maloletstva
Ovaj postupak odnosi se na brisanje zabeležbe maloletstva iz evidencije kada za to postoje zakonski uslovi.
Zabeležbe u katastru predstavljaju podatke koji ukazuju na određenu pravnu okolnost povezanu sa nepokretnošću ili nosiocem prava. Ako je takva zabeležba postala nepotrebna ili su ispunjeni uslovi za njeno brisanje, potrebno je pokrenuti odgovarajući postupak.
Pre podnošenja zahteva treba proveriti na osnovu kog dokumenta ili pravne činjenice brisanje može da se sprovede.
2. Brisanje zabeležbe plodouživanja
Plodouživanje je pravo koje određenom licu omogućava da koristi tuđu nepokretnost i ostvaruje koristi od nje, u skladu sa sadržinom tog prava.
Na primer, vlasnik stana može biti jedno lice, dok drugo lice ima pravo da u njemu stanuje ili da ga koristi pod određenim uslovima.
Kada prestanu zakonski uslovi za postojanje ovog prava, može biti potrebno da se zatraži brisanje odgovarajuće zabeležbe iz katastra. Tačan osnov za brisanje zavisi od konkretne situacije i dokumentacije kojom se dokazuje prestanak prava.
3. Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu
Ovaj postupak, poznat i kao konverzija prava, odnosi se na slučajeve u kojima je na građevinskom zemljištu upisano pravo korišćenja, a postoje uslovi da se ono pretvori u pravo svojine.
To može biti važno za vlasnike i nosioce prava na zemljištu koji žele da urede svoj pravni status.
Međutim, konverzija se ne sprovodi automatski za svaku parcelu. Mogućnost i uslovi zavise od pravnog statusa zemljišta, upisanih prava i važećih propisa. Zbog toga je pre podnošenja zahteva potrebno proveriti konkretno stanje u katastru.
4. Promena ličnih podataka fizičkog lica
Građani će moći sami da podnesu zahtev za promenu ličnih podataka koji se odnose na upisanog imaoca prava.
To obuhvata promenu:
- imena;
- prezimena;
- prebivališta.
Ova mogućnost može biti korisna, na primer, kada vlasnik promeni prezime ili adresu, a podaci u katastru nisu ažurirani.
Cilj je da evidencija katastra odgovara stvarnom stanju i da podaci o licu koje je upisano kao vlasnik ili nosilac drugog prava budu pravilni.
Za ovakve promene obično je potrebno imati odgovarajući dokument kojim se potvrđuje novi podatak. Koji dokaz je potreban zavisi od vrste promene, pa je preporučljivo proveriti zahteve nadležne službe pre dolaska na šalter.
5. Promena naziva i sedišta pravnog lica
Nova mogućnost odnosi se i na pravna lica, odnosno kompanije i druge organizacije koje imaju upisana prava na nepokretnostima.
Ako pravno lice promeni naziv ili sedište, potrebno je da se odgovarajući podaci ažuriraju i u katastru.
Ovo je važno zato što netačni ili zastareli podaci mogu da izazovu poteškoće u administrativnim i pravnim postupcima koji se odnose na nekretnine.
Prilikom podnošenja zahteva potrebno je obratiti pažnju na dokumentaciju kojom se potvrđuje promena podataka pravnog lica.
6. Ispravka podataka o upisanim imaocima prava
Ako su u katastru pogrešno navedeni podaci o licu koje ima pravo svojine ili neko drugo pravo na nepokretnosti, građani će moći sami da pokrenu postupak ispravke.
Ova mogućnost ne znači da se bez odgovarajućeg osnova može promeniti vlasništvo nad nekretninom. Potrebno je utvrditi koji podatak nije tačan i na osnovu čega se traži njegova ispravka.
Ako se problem odnosi na pogrešno navedene podatke o imaocu prava, važno je pripremiti dokumentaciju koja potvrđuje ispravne podatke.
7. Ispravka tehničke greške
Tehničke greške mogu se odnositi na očigledne omaške u podacima ili dokumentima, poput pogrešno upisanog podatka koji ne odgovara ispravi na osnovu koje je izvršen upis.
Ako građanin primeti takvu grešku, moći će neposredno da podnese zahtev za njenu ispravku.
Važno je, međutim, razlikovati tehničku grešku od spora o tome kome nepokretnost pripada ili kakav sadržaj prava treba da bude upisan. Ispravka tehničke greške nije zamena za postupak kojim se rešava spor o vlasništvu.
8. Upis zabeležbe spora
Zabeležba spora predstavlja upis informacije o određenom sudskom ili drugom relevantnom postupku koji se odnosi na nepokretnost, kada su ispunjeni zakonski uslovi za takav upis.
Ona može biti značajna jer trećim licima ukazuje na postojanje pravnog spora povezanog sa nekretninom.
Na primer, ako se pred nadležnim sudom vodi spor koji se odnosi na pravo na nepokretnosti, može se postaviti pitanje upisa zabeležbe tog spora u katastar.
Za podnošenje zahteva neophodno je utvrditi koji dokument predstavlja odgovarajući pravni osnov. Sama činjenica da postoji neslaganje između dve osobe ne znači automatski da su ispunjeni svi uslovi za upis zabeležbe.
9. Vanredni pravni lek – ponavljanje postupka
Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji omogućava da se pod zakonom propisanim uslovima ponovo razmotri ranije okončan postupak.
Ova mogućnost može biti relevantna kada postoje zakonski razlozi za ponovno odlučivanje o određenom predmetu.
To ne znači da svaki građanin koji nije zadovoljan ranijim rešenjem može automatski da zahteva njegovo ponovno razmatranje. Potrebno je da postoje odgovarajući razlozi i da budu ispunjeni zakonski uslovi.
Pre podnošenja zahteva treba proveriti koji razlozi mogu da opravdaju ponavljanje postupka, koja dokumentacija je potrebna i da li postoje rokovi za korišćenje ovog pravnog sredstva.
10. Vanredni pravni lek – poništaj konačnog rešenja
Deseta mogućnost odnosi se na zahtev za poništaj konačnog rešenja, odnosno pokretanje odgovarajućeg vanrednog pravnog postupka kada za to postoje zakonski uslovi.
Ovaj postupak treba razlikovati od običnog zahteva za ispravku greške ili promenu podataka. Njime se osporava konačno rešenje na način predviđen relevantnim propisima.
Zbog pravne složenosti ovakvih predmeta, građani bi pre podnošenja trebalo da utvrde koji pravni osnov mogu da navedu i koju dokumentaciju treba priložiti.
Da li će podnošenje zahteva biti potpuno besplatno?
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja za građane, ali odgovor nije isti za svih 10 postupaka.
Prema informacijama Republičkog geodetskog zavoda, građani za ove zahteve više neće morati da angažuju profesionalnog korisnika samo radi podnošenja zahteva na način koji je ranije bio predviđen. Time mogu da izbegnu trošak usluge posredovanja.
Međutim, za pojedine postupke i dalje se plaćaju propisane administrativne takse.
U praksi je potrebno razlikovati dve vrste troškova:
- Trošak posrednika: naknada advokatu ili drugom profesionalnom korisniku za uslugu, kada se takva usluga angažuje.
- Administrativna taksa: iznos koji se plaća državi za određeni postupak, kada je takva obaveza propisana.
Zato građani ne bi trebalo da pretpostave da je svaki od navedenih zahteva besplatan. Tačan iznos, ako postoji obaveza plaćanja, zavisi od konkretnog postupka i važećih propisa.
Šta treba pripremiti pre odlaska na šalter katastra?
Iako se otvara mogućnost neposrednog podnošenja zahteva, građani bi pre odlaska trebalo da utvrde šta im je potrebno za konkretan postupak.
Najvažnije je da unapred provere:
- Koji zahtev treba podneti. Potrebno je utvrditi da li se problem odnosi na promenu podataka, ispravku greške, brisanje zabeležbe ili neki drugi postupak.
- Koja dokumentacija je potrebna. Dokumenti zavise od vrste zahteva i razloga zbog kog se postupak pokreće.
- Da li se plaća administrativna taksa. To treba proveriti pre podnošenja, kako bi građanin znao koje obaveze može da očekuje.
- Koja služba je nadležna. Pre odlaska treba proveriti kojoj službi za katastar nepokretnosti treba predati zahtev i na kojoj adresi se nalazi.
- Da li postoje posebni rokovi. Ovo je naročito važno kod vanrednih pravnih lekova i drugih postupaka koji zavise od zakonom propisanih uslova.
Ne treba polaziti od pretpostavke da je za svih 10 zahteva potrebna ista dokumentacija. Na primer, promena prezimena i zahtev za ponavljanje postupka imaju različitu pravnu prirodu i ne mogu se pripremiti na isti način.
Aktuelne informacije o postupcima i uslugama dostupne su na zvaničnom sajtu Republičkog geodetskog zavoda: www.rgz.gov.rs.
Da li je od 12. oktobra moguće sve poslove u katastru završiti bez posrednika?
Ne. Nova mogućnost za sada se odnosi samo na navedenih 10 vrsta zahteva.
Ostale postupke, zbog njihove složenosti i u skladu sa važećim propisima, i dalje podnose profesionalni korisnici.
To je važno za građane koji, na primer, žele da sprovedu određene upise prava svojine ili obave druge postupke koji nisu obuhvaćeni novom listom. Ne treba pretpostaviti da će se od 12. oktobra svi poslovi u katastru obavljati po istom režimu.
Republički geodetski zavod najavio je i inicijativu za izmenu propisa kako bi građani u budućnosti, ukoliko to žele, mogli samostalno da podnose sve vrste zahteva.
Cilj ove inicijative je da se građanima omogući neposrednije obraćanje katastru i smanji potreba za angažovanjem trećih lica. Ipak, eventualno proširenje ove mogućnosti zavisi od budućih izmena propisa, pa se ne može smatrati da je već stupilo na snagu.
Šta ova promena znači za vlasnike stanova, kuća i zemljišta?
Najveća praktična korist jeste mogućnost da građani određene administrativne i pravne poslove pokrenu sami, bez dodatnog troška za angažovanje profesionalnog korisnika samo radi predaje zahteva.
To može biti značajno za ljude koji treba da ažuriraju lične podatke, isprave određene podatke u evidenciji ili pokrenu neki od postupaka sa nove liste.
Ipak, mogućnost samostalnog podnošenja zahteva ne znači da će svaki predmet biti rešen odmah, da će svaki postupak biti besplatan ili da će biti ukinuti svi raniji zahtevi u pogledu dokumentacije.
Građani bi zato pre odlaska trebalo da provere kojoj kategoriji pripada njihov slučaj i da pripreme dokumentaciju u skladu sa zahtevom koji žele da podnesu.
Nova pravila počinju da se primenjuju u ponedeljak, 12. oktobra, na šalterima katastra u Srbiji, a za sada obuhvataju 10 navedenih vrsta zahteva. Za ostale postupke i dalje važe postojeća pravila, dok se eventualno proširenje mogućnosti samostalnog podnošenja očekuje tek nakon odgovarajućih izmena propisa.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
