Preminuli je radio u inostranstvu? Porodica može da ostvari pravo na porodičnu penziju, ali ne automatski

Smrt člana porodice koji je radio ili primao penziju u inostranstvu ne znači da supružnik ili drugi članovi porodice automatski nastavljaju da primaju njegovu penziju. Pravo na porodičnu penziju iz inostranstva mora da se utvrdi kroz poseban postupak, a konačnu odluku o stranom delu penzije donosi nadležni fond države u kojoj je pokojnik ostvario staž, piše Mondo.

Postupak može da se pokrene i iz Srbije, preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RF PIO), a potrebna dokumentacija zavisi od konkretnog slučaja i države u kojoj je preminuli radio.

Da li se penzija iz inostranstva nasleđuje?

Penzija se ne nasleđuje kao novac ili imovina. Članovi porodice mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju, ali samo ako ispunjavaju uslove propisane zakonima države čiji je fond isplaćivao penziju.

To znači da činjenica da je pokojnik primao, na primer, nemačku, austrijsku ili švajcarsku penziju sama po sebi ne daje supružniku pravo da automatski nastavi da prima isti iznos.

Za inostrani deo prava odlučuje nadležni nosilac osiguranja te države.

Ko odlučuje o porodičnoj penziji?

Ako je pokojnik radio u više država, svaka država primenjuje svoje propise i međunarodni sporazum koji ima sa Srbijom.

Na primer, ako je osoba deo radnog staža ostvarila u Srbiji, a deo u Nemačkoj, pravo iz srpskog staža utvrđuje RF PIO, dok o delu koji se odnosi na nemački staž odlučuje nadležni nemački nosilac osiguranja.

U određenim slučajevima periodi osiguranja iz dve države mogu da se saberu kako bi se ispunio uslov za ostvarivanje prava, ali svaka država zatim obračunava i isplaćuje svoj deo penzije.

Zahtev može da se podnese iz Srbije

Građani koji žive u Srbiji ne moraju nužno da odlaze u inostranstvo kako bi pokrenuli postupak.

U skladu sa međunarodnim sporazumima o socijalnom osiguranju, zahtev se može podneti nadležnom nosiocu osiguranja u državi prebivališta. RF PIO zatim prosleđuje potrebne podatke i dokumentaciju nadležnoj instituciji u drugoj državi.

Međutim, RF PIO ne odlučuje umesto stranog fonda da li postoji pravo na porodičnu penziju iz te države.

Koja dokumenta su potrebna?

Za pokretanje postupka najčešće se traže:

• zahtev za ostvarivanje prava;
• izvod iz matične knjige umrlih;
• izvodi iz matične knjige rođenih za članove porodice koji podnose zahtev;
• dokaz o identitetu punoletnih članova porodice;
• izvod iz matične knjige venčanih za supružnika;
• rešenje o inostranoj penziji preminulog, ako postoji;
• dokaz o stažu ostvarenim u inostranstvu;
• dokaz o školovanju za decu stariju od 15 godina, kada je primenljivo;
• medicinska dokumentacija, ako se pravo ostvaruje po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad;
• dokaz o prihodima i izdržavanju kada je to uslov;
• rešenje o starateljstvu, kada je potrebno.

Spisak dokumentacije može da se razlikuje u zavisnosti od statusa člana porodice i države u kojoj je pokojnik bio osiguran.

Srbija ima sporazume sa 35 zemalja

Srbija primenjuje sporazume o socijalnom osiguranju sa 35 država i jurisdikcija, među kojima su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija, Grčka, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Kanada, Australija, Švedska i druge.

Ovi sporazumi omogućavaju lakšu komunikaciju između institucija i, kada su ispunjeni uslovi, uračunavanje perioda osiguranja ostvarenih u različitim državama.

Važno je, međutim, da se uslovi za ostvarivanje porodične penzije mogu značajno razlikovati od zemlje do zemlje.

Šta ako je pokojnik imao i srpski i strani staž?

Ukoliko je preminuli radio i u Srbiji i u inostranstvu, ne znači da će jedan fond preuzeti njegov kompletan staž.

Svaka država proverava uslove za ostvarivanje prava prema svojim propisima i primenljivom međunarodnom sporazumu.

Kada je potrebno, periodi osiguranja mogu da se saberu, pod uslovom da se ne preklapaju. Na osnovu tako utvrđenih perioda može se proveriti da li član porodice ispunjava uslove za porodičnu penziju.

Ukoliko je pravo ostvareno, svaka država obračunava svoj deo u skladu sa pravilima koja se na nju primenjuju.

Supružnik ne dobija automatski istu penziju

Jedna od najčešćih zabluda jeste da supružnik nakon smrti korisnika automatski dobija njegovu penziju.

To nije pravilo.

Potrebno je podneti zahtev, a nadležna institucija proverava da li su ispunjeni uslovi za porodičnu penziju. Od države do države mogu da se razlikuju starosni uslovi, trajanje prava, krug članova porodice koji mogu da ostvare pravo i način obračuna iznosa.

Zato se ne može unapred računati da će član porodice dobiti isti procenat penzije koji je pokojnik primao.

Gde se podnosi zahtev?

Zahtev i dokumentacija mogu se predati lično ili poštom, u skladu sa pravilima koja važe za konkretnu državu i sporazum.

Za određene države bivše Jugoslavije nadležnost se određuje prema poslednjem osiguranju, odnosno prebivalištu u slučajevima predviđenim pravilima RF PIO.

Za druge države postupak se vodi preko nadležnih direkcija RF PIO u Beogradu i Novom Sadu.

Zbog toga je pre podnošenja zahteva najvažnije utvrditi u kojoj državi je pokojnik ostvario staž ili primao penziju i koji se međunarodni sporazum primenjuje.

Najvažnije je pokrenuti postupak

Porodična penzija iz inostranstva ne pripada članovima porodice automatski, ali smrt korisnika ne znači ni da sva prava prestaju.

Ako je pokojnik radio u inostranstvu ili primao stranu penziju, članovi porodice treba da provere mogućnost ostvarivanja prava kod RF PIO. Nadležni fondovi zatim utvrđuju uslove prema propisima države u kojoj je staž ostvaren.

Ko ima pravo na porodičnu penziju, koliko ona može da iznosi i koliko dugo se isplaćuje zavisi od konkretne države, radnog staža i statusa člana porodice.