Nastojanje da kortizol držimo pod kontrolom, taj dobro poznati hormon stresa čiji je stručni naziv sve donedavno većini ljudi bio prilično nepoznat, poslednjih godina postalo je prava opsesija. I ne mogu nas zbog toga kriviti. Ubrzan tempo kojim živimo, činjenica da se ponašamo kao da nas kroz džunglu neprestano progoni lav, zbog čega je naš nervni sistem stalno spreman na odbranu, kao i prihvatanje stresa kao načina života, učinili su da se s ovim pojmom dobro upoznamo.
Od tada smo mnogo govorili o tome kako stres utiče na nas, ali možda ne toliko o njegovoj povezanosti s nadutošću stomaka i osećajem težine u telu. A upravo time želimo da se pozabavimo jer taj vidljivi simptom, koji nas ponekad pogrešno najviše zabrinjava, iako ne bi nužno trebalo da bude tako, može biti znak da je vreme da usporimo. A to je zapravo ono najvažnije: vežbati kako da zastanemo.
Ako nam se stomak tokom dana nadima, uzrok mogu biti povišeni nivoi kortizola i dugotrajna izloženost stresu. I koliko god govorili o namirnicama ili navikama koje mogu pomoći da ga držimo pod kontrolom, osnova se možda krije u nečemu mnogo jednostavnijem i potrebnijem: odmoru.
„Da bismo se osećali lakše, često je potrebno da sebi dozvolimo da zastanemo“
Irene Vilkes, stručnjakinja za manuelnu limfnu drenažu i zdravlje i dobrobit žena pogađa suštinu problema kada kaže da „da bismo se osećali lakše, često je potrebno upravo da sebi dozvolimo da zastanemo“. Stručnjakinja naglašava da je ta povezanost tela i dobrobiti (upravo na tome počiva njen tretman, koji kombinuje tehnike drenaže i oblikovanja s trenutkom dubokog opuštanja koji donosi osećaj smirenosti i lakoće) ključna.
Na kraju, niz navika koje prate periode stresa može dovesti do promena u varenju čak i kada i dalje jedemo isto. „Kada smo dugo izložene stresu, telo to može pokazivati na različite načine: lošije spavamo, nakupljamo napetost, a varenje može postati otežano. Zato se, kada ponovo pronađemo mir, često osećamo manje naduto. To ne znači da je za sve kriv kortizol niti da je takva nadutost uvek posledica upale: može biti reč i o nadutosti usled rastezanja stomaka ili zadržavanju tečnosti“, pojašnjava za Vogue.
Nadutost nije uvek povezana s kortizolom
Vilkesova takođe naglašava da, iako se nadut stomak može pojaviti tokom perioda stresa, on nije uvek posledica povišenog nivoa kortizola.
„Creva i mozak neprestano komuniciraju. Kada živimo pod pritiskom, varenje se može promeniti i možemo intenzivnije osećati tegobe poput gasova. Uticati mogu i menstrualni ciklus, zatvor ili ishrana. Zato, kada kažem da telo govori, mislim na to da treba da obratimo pažnju na ono što osećamo, a ne da nadutost tumačimo kao dijagnozu“, razmišlja.
Farmaceutkinja specijalizovana za menopauzu Marta Masi takođe naglašava da kortizolu ne treba pripisivati svu krivicu za nadutost.
„I stomak sluša mozak. Kada stres traje dugo, reakcija organizma, u kojoj učestvuje i kortizol, može uticati na ritam rada creva i na način na koji doživljavamo osećaje povezane s varenjem. Stres zaista može biti jedan od faktora, iako nadutost ima brojne uzroke, pa je svaki slučaj potrebno posmatrati individualno, razumeti šta stoji u njegovoj pozadini i odabrati odgovarajuću podršku.“
Dakle, iako nadutost može imati brojne druge uzroke koji nemaju veze sa stresom, zanimljivo je znati da je u nekim slučajevima, i to sve češće, zaista povezana sa stresom, koji može uticati i na procese varenja i na ravnotežu crevne mikrobiote. Na neki način, ako zastanemo i opustimo se, možemo stabilizovati nervni sistem i pomoći procesima varenja da bolje funkcionišu.
Stanje stalne pripravnosti utiče na varenje
Stručnjakinja za svesnu ishranu Klau Gago u svojoj praksi primećuje opšti trend među ženama koje dugo žive s hroničnim stresom, zbog čega telo pokušava da se prilagodi stanju stalne pripravnosti koje je s vremenom postalo prihvaćeno kao normalno.
„Mnoge od tih žena naizgled se hrane dobro, vežbaju i brinu o sebi. A ipak se pojavljuju stalni umor, nadutost stomaka, reaktivnija koža, glavobolje ili poteškoće sa spavanjem, a razlog je taj što već predugo funkcionišu u istom ritmu i pod istim pritiskom“, objašnjava.
Upravo takvo neprestano stanje pripravnosti, uz povišene nivoe kortizola, uzrokuje simptome koji se često tumače kao zasebni problemi. Zato uvek insistira na holističkom pristupu zdravlju, koji se ne zasniva samo na ishrani. „Nije bila hrana. Bio je moj um“, objašnjava govoreći o toj neophodnoj promeni perspektive.
Jedna navika s kojom ne možete pogrešiti
Nakon svega navedenog, čini se da je potrebno govoriti o navikama koje pomažu u kontroli stresa. I premda na vidiku nema ničeg revolucionarnog (dobro poznata ravnoteža između sna, kvalitetne ishrane i fizičke aktivnosti i dalje je ključna), ako treba konkretno da odredimo odakle da počnemo, Irene Vilkes izdvaja upravo ovo:
„Trebalo bi da svakodnevno hodamo i često ustajemo ako provodimo mnogo sati sedeći. Kada napravimo korak, mišići nogu pomažu krvi da se vrati prema srcu, a istovremeno podstiču i kretanje limfe. To je jednostavna navika koju možemo uvesti u svakodnevicu bez potrebe da za brigu o sebi posebno izdvajamo vreme“, zaključuje.
