Evropska unija, koja godinama govori o evropskoj budućnosti Ukrajine, sada razmatra uslove koji bi mogli ozbiljno da pogode jednu od najvažnijih grana ukrajinske privrede – poljoprivredu.
Prema pisanju portala „Politiko“, Evropska komisija podržala je u utorak, u okviru revizije politike proširenja, model prema kojem bi Ukrajini i nakon eventualnog ulaska u EU mogao da bude ograničen pristup evropskom tržištu za određene prehrambene i poljoprivredne proizvode.
Takva mogućnost izazvala je protivljenje Kijeva, koji smatra da se punopravno članstvo ne može uslovljavati trajnim trgovinskim ograničenjima.
Ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki jasno je poručio da njegova zemlja može da prihvati privremene mere, ali ne i pravila koja bi važila zauvek.
„Na privremena ograničenja pristajemo, na trajna nikada“
Visocki je u pisanoj izjavi za „Politiko“ objasnio da između prelaznih mera, koje bi pomogle evropskom tržištu da se prilagodi, i trajnih ograničenja postoji ogromna razlika.
– Za nas postoji suštinska razlika između prelaznog perioda i trajnog ograničenja. Ukrajina je spremna na prvo, dok bi drugo bilo suprotno samoj logici punopravnog članstva u Evropskoj uniji – rekao je ukrajinski ministar.
Kijev, dakle, ne odbacuje mogućnost postepenog prilagođavanja evropskim pravilima, ali insistira na tome da punopravno članstvo na kraju mora da podrazumeva i odgovarajući pristup zajedničkom tržištu.
Brisel štiti svoje farmere, ukrajinsko žito postaje problem
Potencijalni ulazak Ukrajine u Evropsku uniju već duže vreme izaziva zabrinutost među evropskim poljoprivrednicima.
Ukrajina spada među velike svetske proizvođače i izvoznike žitarica, a njene poljoprivredne kompanije na međunarodno tržište godišnje plasiraju milione tona robe.
Međutim, ulazak tako velikog proizvođača na zajedničko tržište EU mogao bi da pojača konkurenciju evropskim farmerima i značajno utiče na raspodelu poljoprivrednih subvencija.
Zbog toga su neke članice Unije već uvodile ograničenja na uvoz ukrajinskih proizvoda.
Među njima je i Poljska, koja je blokirala uvoz ukrajinskih žitarica kako bi zaštitila domaće proizvođače od konkurencije.
Izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda na evropsko tržište sada funkcioniše u okviru sistema kvota i drugih trgovinskih pravila, a moguće članstvo otvara pitanje kako bi taj režim izgledao u budućnosti.
Ukrajinsku robu bi radije poslali u Afriku i na Bliski istok
Prema nacrtu dokumenta Evropske komisije, Brisel želi da značajno ograniči finansijsku podršku i pristup zajedničkom tržištu za osetljive poljoprivredne proizvode.
Umesto da Ukrajini odmah omogući pun pristup evropskom tržištu, Komisija bi radije pomogla Kijevu da obnovi izvoz na tradicionalna odredišta.
Među njima se posebno navode afričke države i zemlje Bliskog istoka, koje su i ranije bile važni kupci ukrajinskih žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda.
Takav pristup pokazuje koliko je pitanje ukrajinske poljoprivrede osetljivo za Evropsku uniju, čije članice nastoje da zaštite sopstvene proizvođače od dodatnog pritiska.
Sa druge strane, Kijev smatra da bi trajno ograničavanje izvoza bilo u suprotnosti sa principima punopravnog članstva.
Ukrajina upozorava: Nismo pretnja evropskim poljoprivrednicima
Ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki odbacuje tvrdnje da bi ulazak njegove zemlje u Evropsku uniju morao da predstavlja opasnost za poljoprivrednike postojećih članica.
Prema njegovim rečima, ukrajinska proizvodnja mogla bi da donese brojne koristi evropskoj privredi, uključujući smanjenje zavisnosti od uvoza pojedinih proizvoda iz trećih zemalja.
Visocki je posebno pomenuo đubriva, soju i lizin, koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.
On smatra da bi Ukrajina mogla da obezbedi značajan deo tih potreba i tako doprinese sigurnijem snabdevanju evropskog tržišta.
Pored toga, Kijev bi, prema njegovoj oceni, evropskim proizvođačima mogao da ponudi bolje mogućnosti za izvoz preko Crnog mora, odnosno pristup transportnim pravcima važnim za trgovinu sa drugim delovima sveta.
Kijev ne želi da ostane samo izvoznik žitarica
Visocki je naglasio da Ukrajina ne želi da njena poljoprivreda i nakon eventualnog ulaska u EU ostane usmerena isključivo na proizvodnju i izvoz sirovina.
Umesto toga, cilj Kijeva je da razvija prehrambenu industriju i privuče ulaganja u postrojenja za preradu hrane.
Ukrajinski ministar smatra da zemlja ima veliki potencijal za proizvodnju stočne hrane, sastojaka koji se koriste u prehrambenoj industriji, gotovih i poluprerađenih proizvoda, kao i biogoriva.
– Naš cilj je da članstvo dočekamo sa sektorom koji Evropi ne prodaje samo žitarice i druge sirovine, već i stočnu hranu, sastojke za prehrambenu industriju, prerađene proizvode i biogoriva – rekao je Visocki.
Prema njegovim rečima, upravo bi ulaganja u preradu omogućila Ukrajini da stvara proizvode veće vrednosti, umesto da zavisi pretežno od prodaje velikih količina žitarica na svetskom tržištu.
Ukrajinci spremni na ustupke, ali samo pod jednim uslovom
Kijev je, ipak, spreman da razgovara o posebnim pravilima koja bi važila tokom prelaznog perioda nakon pristupanja Evropskoj uniji.
Visocki je potvrdio da bi Ukrajina mogla da prihvati postepeno uvođenje poljoprivrednih subvencija, privremene izvozne i uvozne kvote, kao i zaštitne mere za proizvode koje evropske članice smatraju posebno osetljivim.
Međutim, ukrajinska strana insistira da svako takvo ograničenje mora da ima jasno utvrđen rok trajanja.
To znači da je Kijev spreman da pristane na postepeno otvaranje tržišta i prilagođavanje pravilima EU, ali ne i na trajni režim u kojem bi ukrajinski proizvođači imali manje prava od poljoprivrednika ostalih članica.
Predlog Evropske komisije za sada predstavlja deo priprema za buduće proširenje Unije, a ne konačno usvojene uslove ukrajinskog članstva.
Ipak, već sada je jasno da bi upravo poljoprivreda mogla da postane jedno od najtežih pitanja u pregovorima Brisela i Kijeva. Evropska unija želi da zaštiti sopstvene proizvođače, dok Ukrajina poručuje da članstvo bez ravnopravnog pristupa tržištu ne bi ispunilo njena očekivanja.
Izvor: Politico
