Advokat Artur Kučmovski savetuje da gotovina bude samo jedan deo finansijske rezerve domaćinstva. Prema njegovoj proceni, razuman minimum bio bi iznos dovoljan za pokrivanje osnovnih troškova tokom dve do četiri nedelje, dok bi ljudi koji su izloženi većem riziku mogli da imaju rezervu za čak tri meseca.
Ideja je da gotovina bude dostupna u situacijama kada privremeno ne funkcionišu platni sistemi, dođe do problema sa bankomatima ili se pojave druga ograničenja pristupa novcu. Kučmovski takođe savetuje da se rezerva ne drži isključivo u jednoj valuti, već da se deo novca rasporedi između domaće valute, evra i američkog dolara.
Račun u inostranstvu kao dodatna zaštita
Kao drugi deo finansijske rezerve Kučmovski navodi novac na računu u ekonomski stabilnoj stranoj zemlji. Takav račun, prema njegovom mišljenju, može predstavljati dodatnu zaštitu od lokalnih problema, poput privremenih ograničenja transfera novca ili otežanog pristupa domaćem bankarskom sistemu.
Švajcarsku tradicionalno povezuje sa sigurnim čuvanjem imovine, ali ističe da njene banke za strane klijente mogu zahtevati veoma visok početni kapital. Prema njegovim navodima, u pojedinim slučajevima govori se o depozitu ili ulaganju od oko 350.000 do 500.000 švajcarskih franaka, što takvu opciju čini nedostupnom većini građana.
Gde je lakše otvoriti račun
Za građane koji nemaju velike iznose, kao potencijalne opcije pominju se neke zemlje evrozone. Međutim, otvaranje računa za nerezidente može biti administrativno zahtevno, posebno bez prijavljenog prebivališta u zemlji u kojoj se banka nalazi.
Kučmovski navodi Češku i Slovačku kao zemlje u kojima je građanima Centralne i Istočne Evrope procedura u određenim slučajevima pristupačnija, iako je i tamo postala složenija. Estonija, Litvanija i Letonija imaju dodatnu prednost korišćenja evra, ali izbor zemlje zavisi od konkretnog bankarskog sistema, uslova za nerezidente i poreskih pravila.
Zašto se pominju SAD
Sjedinjene Američke Države Kučmovski izdvaja zbog veličine ekonomije i međunarodne uloge dolara. Prema njegovom mišljenju, deo imovine smešten u SAD može predstavljati dodatnu geografsku diversifikaciju za ljude koji žele da deo sredstava drže van Evrope.
On navodi i mogućnost osnivanja kompanije u SAD, preko koje bi se kasnije pokrenuo postupak otvaranja poslovnog računa. Međutim, takav model podrazumeva administrativne i poreske obaveze, pa nije isto što i jednostavno otvaranje ličnog računa u stranoj banci. Zbog toga bi takvu odluku trebalo donositi tek nakon provere konkretnih uslova.
Zlato kao fizička rezerva
Drugi oblik imovine koji Kučmovski izdvaja jeste fizičko zlato. Njegova prednost, prema ovom pristupu, jeste u tome što ne zavisi direktno od funkcionisanja bankarskog sistema i može predstavljati deo imovine koji je fizički dostupan vlasniku.
Za manje iznose mogu se koristiti zlatne pločice ili dukati, dok sa većim količinama rastu problemi bezbednog čuvanja i transporta. Zlato ipak nije zamena za gotovinu ili novac na računu, već samo jedan od mogućih oblika raspodele imovine. Kriptovalute se takođe pominju kao opcija, ali prvenstveno za ljude koji razumeju njihove specifične rizike.
Novac ne treba držati na jednom mestu
Osnovna ideja Kučmovskog jeste raspodela imovine prema njenoj nameni. Deo sredstava treba da bude lako dostupan za svakodnevne potrebe i nepredviđene troškove, drugi deo može biti na bankarskim računima, dok se deo imovine može nalaziti u drugim oblicima poput zlata. Takva raspodela smanjuje zavisnost od jednog izvora novca.
Ipak, savet o držanju gotovine kod kuće nije isto što i zvanična preporuka za građane Srbije da prave velike zalihe keša. Narodna banka Srbije je ranije saopštila da ne postoji potreba da građani stvaraju dodatne zalihe gotovine i da domaći finansijski sistem funkcioniše stabilno. Zbog toga odluku o tome koliku rezervu držati kod kuće treba prilagoditi sopstvenim troškovima i potrebama, a ne posmatrati kao obavezu, piše Mondo.
