Zajednički hodnici nisu produžetak privatnog stana, a kada predstavljaju deo evakuacionog puta, moraju ostati prohodni i bez prepreka.
Pitanje da li je dozvoljeno ostaviti ormar, cipele, kutije, bicikl ili druge stvari u hodniku često izaziva rasprave među stanarima. Posebno se to dešava na poslednjim spratovima zgrada, gde je promet manji pa se može učiniti da stvari nikome ne smetaju.
Međutim, činjenica da određeni hodnik retko ko koristi sama po sebi ne daje pravo da se zajednički prostor zauzima privatnim stvarima.
Hodnik nije ničija privatna ostava
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada zajedničkim delovima smatra delove koji služe korišćenju posebnih ili samostalnih delova zgrade. Među njima su i zajednički hodnici i galerije. Vlasnici stanova nad tim delovima imaju zajedničku, nedeljivu svojinu.
To znači da prostor ispred stana nije automatski deo tog stana samo zato što ga koristi jedan stanar ili što se nalazi na spratu na kojem živi mali broj ljudi.
Pravila kućnog reda dodatno uređuju način korišćenja zajedničkih prostorija. U njima se, po pravilu, ne drže stvari koje nisu potrebne za njihovu namenu, a prolazi kroz zajedničke delove moraju biti slobodni za nesmetano korišćenje.
Posebno pravilo važi kada je hodnik evakuacioni put
Kod zaštite od požara pravila su još stroža.
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara objekata propisuje da evakuacioni putevi treba da budu pregledni i bez horizontalnih i vertikalnih prepreka koje ometaju evakuaciju.
Propis čak izričito navodi ormane u hodniku kao primer bočnih prepreka. Ako takva prepreka postoji, njena širina se oduzima od stvarne širine poda evakuacionog puta. Propisuje se i minimalna širina hodnika od 1,2 metra, uz napomenu da potrebna širina zavisi od broja ljudi koji treba da se evakuišu.
Drugim rečima, ormar nije „dozvoljen“ samo zato što je naslonjen uz zid i ostavlja deo prolaza slobodnim. Ako se nalazi na evakuacionom putu, mora se gledati da li predstavlja prepreku i da li su ispunjeni uslovi propisani za taj put.
„Niko tuda ne prolazi“ nije dovoljno opravdanje
Upravo je to jedna od najčešćih zabluda.
Evakuacioni put nije namenjen samo svakodnevnom prolasku stanara. Njegova funkcija dolazi do izražaja upravo u vanrednoj situaciji, kada ljudi moraju brzo da napuste zgradu.
Zakon o zaštiti od požara evakuacioni put definiše kao put koji vodi od bilo koje tačke u objektu do spoljnog prostora ili drugog sigurnog prostora. Koridor evakuacije obuhvata i komunikacione prostore kao što su hodnici i stepeništa.
Zato se prohodnost ne procenjuje prema tome koliko ljudi svakodnevno koristi određeni hodnik, već prema njegovoj nameni i uslovima bezbedne evakuacije.
A šta ako se stanari dogovore?
Ni dogovor stanara ne znači automatski da se u hodnik može postaviti šta god neko želi.
Vlasnici mogu pravilima vlasnika urediti međusobne odnose i način korišćenja zajedničkih delova, ali ta pravila ne smeju biti suprotna opštim pravilima kućnog reda koja donosi lokalna samouprava.
Zato se pitanje ne svodi samo na to da li se većina stanara slaže sa postavljanjem ormara, već i na to da li je takvo korišćenje prostora u skladu sa njegovom namenom i propisima o bezbednosti.
Šta onda može da stoji u hodniku?
Zajednički prostor nije predviđen za privatno skladištenje stvari. Propisi o kućnom redu predviđaju da se u zajedničkim prostorijama ne drže druge stvari osim onih koje su nužne za njihovo namensko korišćenje, a pristup zajedničkim delovima treba da bude slobodan.
Zato se na hodniku ne mogu jednostavno ostavljati ormari, kutije, nameštaj i drugi predmeti samo zato što na tom spratu nema mnogo stanara ili se prostor retko koristi.
Poslednji sprat nije izuzetak: ako je hodnik zajednički deo zgrade i deo komunikacije odnosno evakuacionog puta, mora se koristiti u skladu sa svojom namenom i ostati prohodan.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
