Oznake poput „ligh“, „smanjen udeo masti“, „bez dodatog šećera“, „prirodno“ ili „bogato vlaknima“ mnogima deluju kao garancija da biraju zdraviju hranu. Međutim, veliko istraživanje pokazalo je da takvi proizvodi nisu nužno nutritivno bolji izbor.
Istraživači sa Univerziteta Kornel analizirali su gotovo 150.000 prehrambenih proizvoda i pića koji su se tokom deset godina pojavili na američkom tržištu. Rezultati su pokazali da proizvodi sa zdravstvenim tvrdnjama često nisu zdraviji od onih bez takvih oznaka, a neki su čak imali lošiji nutritivni sastav. Studija je objavljena u časopisu „Nature Food“.
Problem nastaje kada proizvođači smanje jedan sastojak, a kako bi zadržali ukus, povećaju količinu drugog. Tako proizvod sa manje masti može sadržati više šećera ili soli, dok se kod proizvoda bez određenih masti često povećava količina drugih masnoća.
Istraživači su zato posmatrali celokupan nutritivni sastav, a ne samo jednu istaknutu stavku. Pokazalo se da su dve trećine novih proizvoda bile ukupno manje zdrave, iako je polovina na ambalaži imala neku zdravstvenu tvrdnju. Posebno je velika razlika primećena kod pića.
Pažnju privlače i izrazi poput „prirodno“, „organsko“ i „od celih žitarica“. Oni mogu ostaviti utisak da je proizvod zdraviji, iako sami po sebi ne govore koliko on sadrži šećera, soli ili masti.
Psiholozi ovaj fenomen nazivaju „efektom aureole“, to je kada jedna pozitivna osobina utiče na to da ceo proizvod doživimo kao bolji, a u suštini je loš kao i oni koji „nisu zdravi“.
Zato stručnjaci savetuju da se ne zaustavljamo na prednjoj strani pakovanja. Mnogo korisnije je pogledati kompletnu deklaraciju i uporediti količinu šećera, soli i zasićenih masti, kao i veličinu porcije.
Drugim rečima, sledeći put kada vas privuče velika oznaka „light“ ili „bez šećera“, zastanite na nekoliko sekundi i pročitajte šta se zaista nalazi u proizvodu. Mala slova na poleđini pakovanja često otkrivaju mnogo više od velikih poruka sa prednje strane.
