Pevačica Marta Savić već četiri decenije traje na domaćoj muzičkoj sceni, a malo ko zna kakve je teške trenutke preživela tokom detinjstva i odrastanja u selu Jaša Tomić.
Iako se kao mala suočila sa velikim životnim izazovima, kada je majka morala da ode u Nemačku, a ona ostala da živi sa ocem koji je držao kafanu, meštani pamte da Marta Savić nikada nije pokazivala tugu.
– Pa vidite, da vam kažem, u pravu ste, teško je kad žensko dete, ma svako dete, ostane rano bez majke. Fizički, nije njena majka umrla, nego je morala da ode za Nemačku da bi preživeli, da ishrani porodicu. Marta je ostala sa pokojnim ocem. Otac k'o otac, zadržao je neke stare navike, ali vremenom se i on navikao, a navikla se i ona. Nije ona nikad pokazivala te probleme koje je sigurno imala, jer drugačije je kada devojčica ima i tatu i mamu i devojčica koja ima samo tatu. Nikada nije pokazivala da ima problem ili da joj je teško. Moram da naglasim, bez obzira na to što je rasla sa ocem, uvek je bila uredna. Nikad niko nije mogao da kaže: „Vidi, nema majku pa je prljava ili zapuštena“. Ona je uvek bila uredna. E sad, kako je ona to sve postizala, verovatno se i otac vremenom dozvao pameti, izbacio neke stare navike i više se posvetio njoj. Imala je jednu, drugu tetku, kasnije je došla i treća tetka, pa malo komšije… Pre je bilo pravilo komšija pa rod – ispričao je brat pevačice.
Jedan meštanin ispričao je kako je izgledao njen život kada je ostala sama sa ocem.
– Kako nije… Šta je on imao, kakvu platu u kafani, šta je to bilo, ništa. Ipak, od toga ju je školovao i stvarno je sve držao, što kažu, čisto i pedantno. Svaka čast. E, posle je pala ta kuća, pa su napravili ovu neku manju. Marta je nakon toga otišla iz Jaše.
„Bila je napaćeno dete“
Kroz osmeh se prisetio i njihovih dečjih čarki, naglašavajući da se Marta od malih nogu borila za sebe.
– Sećanja na malu Martu su takva da smo se često svađali, ali onako, bratski. Koliko smo se često svađali, toliko smo se često i mirili, nikada iz toga nije izašlo ništa veliko. Bože moj, ja sam na neki način ipak bio stariji brat, mada je razlika među nama samo dve godine. Ja dečak, ona devojčica, pa sam u nekim momentima hteo da dominiram, mada, nije se dala. Nije se dala uopšte, bila je opasan borac.
Komšija koji je pamti iz tog doba bez ustezanja je opisao težinu njenog odrastanja.
– Kako se ne sećam, od pelena! Ma bila je super, prijatna, pošteno i vredno dete, ali i napaćeno… Kako da vam kažem, napaćeno sirotinjsko dete. Živela je od onoga što joj je otac pružio, mati je digla ruke i tako… Kasnije je ona ocu namestila ovu kuću, sredila je to da ima, ali posle toga on je umro i sve je ostalo zapušteno. Nema nikoga – ispričao je on.
(Alo/Blic)
