Planovi američkih energetskih kompanija da povećaju prisustvo na tržištu Zapadnog Balkana izazivaju zabrinutost u Evropskoj uniji zbog rizika da bi zemlje kandidati za članstvo mogle dugoročno da postanu zavisne od američkih fosilnih goriva, u trenutku kada pokušavaju da usklade svoje energetske sisteme sa klimatskim ciljevima EU.
Albanija i Bosna i Hercegovina pokazali su interesovanje za kupovinu većih količina američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) ili za izgradnju infrastrukture koja bi omogućila njegov uvoz, pokazuje analiza lista Politiko.
Te zemlje navode da im je gas potreban kao prelazno gorivo dok smanjuju zavisnost odruskih energenata i uglja i povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije, što je deo njihovih nastojanja da se približe EU.
Zvaničnici EU, međutim, dovode u pitanje potrebu i opravdanost pojedinih projekata, s obzirom na to da te zemlje trenutno imaju malu ili gotovo nikakvu domaću potražnju za gasom.
Prema njihovom mišljenju, naglo povećanje ponude gasa moglo bi da ih dugoročno veže za fosilno gorivo i poveća zavisnost od uvoza. EU ima cilj da do 2050. godine svede neto emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu i poveća udeo obnovljivih izvora energije, a zemlje koje budu postale članice moraće da poštuju ta pravila.
Zvaničnici EU strahuju da bi povećanje uvoza gasa moglo da oteža ostvarivanje tih ciljeva. Američki gasni sektor, međutim, koristi napuštanje ruskog gasa u Evropi i poremećaje na globalnom tržištu izazvane ratom sa Iranom za sklapanje niza sporazuma o snabdevanju u širem regionu, u skladu sa politikom administracije predsednika Donalda Trampa koja naglašava „energetsku dominaciju“.
Predstavnik za energetsku diplomatiju Evropske komisije na Zapadnom Balkanu Andras Hujber napominje da je su pregovori o dovođenju američog gasa u region u suprotnosi sa ključnim EU ciljem dekarbonizacije. Hujber je rekao da bi pojedini sporazumi mogli da prevaziđu cilj zamene ruskih isporuka i da doprinesu „karbonizaciji regiona“.
Kao primer naveo je preliminarni sporazum između Vašingtona i Bosne i Hercegovine o izgradnji gasovoda kojim bi gas sa hrvatskog ostrva Krk bio transportovan dalje kroz region.
Parlament Bosne i Hercegovine usvojio je ranije ove godine zakon kojim je mala kompanija AAFS, koju vode ljudi bliski američkom predsedniku Donaldu Trampu, određena za glavnog operatera gasovoda. To je izazvalo optužbe za korupciju, uz postojeće zabrinutosti zbog posledica projekta po proces dekarbonizacije. Zvaničnici EU upozorili su i da bi projekat mogao da ugrozi nastojanja Bosne i Hercegovine da napreduje ka članstvu u Uniji.
Hujber je rekao da je ambasador EU uputio pisma u kojima su ukazani potencijalni problemi u vezi sa projektom. Interna prepiska Evropske komisije, u koju je imao uvid Politiko, takođe ukazuje na zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti ugovora sa AAFS-om, kao i zbog rizika od dugoročnog oslanjanja regiona na gas.
Potez Sarajeva izazvao je zabrinutost i u Energetskoj zajednici, inicijativi koju predvodi EU i čiji je cilj da zemljama koje teže članstvu pomogne da svoje propise usklade sa pravilima Unije. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je za Politiko da propisi koje ta organizacija promoviše ne određuju ko mora da bude dobavljač gasa, ali zahtevaju jednake uslove za sve učesnike na tržištu.
„Po definiciji, zakonodavstvo EU koje promovišemo ne određuje ko treba da bude dobavljač, ali ključni element je da ovde moraju biti obezbeđeni jednaki uslovi u regulatornom okviru“, rekao je Lorkovski.
Ni sporazum o gasu za Bosnu i Hercegovinu ni aranžman koji se priprema za Albaniju još nisu ratifikovani. Bosanski interkonektor mora da dobije odobrenje gornjeg doma parlamenta, dok albanski projekat, zamišljen kao 20-godišnji ugovor o snabdevanju u saradnji sa Grčkom i američkom kompanijom Venčr global (Venture Global), za sada postoji samo u obliku memoranduma o razumevanju i čeka rezultate studije izvodljivosti. Kako je navedeno, Srbija i Severna Makedonija trebalo bi da dobijaju američki LNG preko planirane interkonekcije sa Grčkom.
Uprkos zabrinutosti zvaničnika EU, balkanski zvaničnici koji su govorili na skupu u Beču ocenili su da su potencijalni sporazumi sa SAD potrebni za usklađivanje sa zelenom tranzicijom EU.
Njihov argument je da će energetski sistemi regiona morati da imaju dovoljno pouzdanih izvora energije koji mogu da obezbede stabilno snabdevanje kada proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora, poput vetra i sunca, opadne, kao i tokom postepenog napuštanja uglja.
Šira slika je da zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU nastoje da obezbede alternativne izvore energije koje sama EU ne može ili ne želi da im obezbedi.
EU proizvodi veoma male količine prirodnog gasa, ne finansira novu gasnu infrastrukturu u regionu, a istovremeno i sama sve više zavisi od američkog LNG-a. Lorkovski je, međutim, dodao da se američkim kompanijama ne može zameriti što pokušavaju da prodaju ono što proizvode.
„Ne možete nekoga kriviti zato što koristi vreme da proda ono što ima. Ne vidim da EU može da obezbedi gas“, rekao je Lorkovski.
Energetska zajednica inače radi na usklađivanju energetskih tržišta svojih članica sa EU, dok je regionalna integracija gasnog tržišta jedan od njenih prioriteta. U januaru je Lorkovski ocenio da će veća uloga LNG-a u regionalnom snabdevanju dodatno povećati značaj Transbalkanskog gasovoda, koji povezuje Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Moldaviju i Ukrajinu.
