Ekonomski gubici u ovom kontekstu uključuju gubitke u proizvodnji i smanjeno stvaranje vrednosti usled niže produktivnosti rada, kao i duže pauze i povećano izostajanje sa posla. Shodno tome, očekuje se da će gubici na evropskom nivou iznositi nešto manje od pola procenta projektovanog ekonomskog učinka za ovu godinu.
Ekonomisti i stručnjaci iz međunarodne osiguravajuće kompanije Allianz Trade (sa sedištem u Hamburgu) i nemačke divizije za osiguranje imovine i nezgoda sarađivali su na „Monitoru klimatskog rizika“, koji je prvi put izračunat. Analiza se zasniva na podacima o vremenu i šteti, s jedne strane, i modeliranju očekivanih ekonomskih uticaja, s druge strane.
Gubitak povezan sa toplotom
Pored ekonomskog uticaja povezanog sa vrućinom, tu je i stvarna šteta koju uzrokuju teške vremenske nepogode, poplave i drugi prirodni događaji; Alijanc je procenio da je ova cifra za Nemačku u proteklih pet godina iznosila 50 milijardi evra.
Godišnji gubici su, u proseku, bili dvostruko veći od onih zabeleženih tokom referentnog perioda 2000-2019. Nasuprot tome, globalni gubici od prirodnih katastrofa porasli su za nešto više od polovine (54 procenta), prema podacima kompanije Allianz. „Nemačka je posebno teško pogođena štetom povezanom sa klimatskim promenama“, rekao je Frank Somerfeld, šef osiguranja imovine.
Ključni faktor je to što se Evropa – koja se nalazi na severnim geografskim širinama – zagreva brže od drugih kontinenata; Norveška je na vrhu liste pogođenih zemalja. U skandinavskoj zemlji, prosečna temperatura u 2025. godini bila je čak 3,7 stepeni Celzijusa viša od proseka zabeleženog od 1950. do 1970. godine. Nemačka i Francuska bile su u gornjem srednjem rasponu, sa porastom temperature od nešto više od 2 stepena Celzijusa.
„El Ninjo“ takođe utiče na BDP
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
