Kilogram mladih, takozvanih staklastih jegulja može da vredi i do 9.000 evra, zbog čega je njihovo krijumčarenje postalo jedan od najunosnijih oblika trgovine divljim životinjama.
U Plenciji, malom primorskom mestu nedaleko od Bilbaa, ribolov jegulja decenijama je bio deo svakodnevnog života. Danas ih ribari širom Baskije više ne smeju loviti, a zabrana je uvedena kako bi se zaštitila evropska jegulja, čija se populacija od 1980-ih smanjila za oko 95 odsto.
Lokalni ribari, međutim, tvrde da propisi najviše pogađaju one koji ih poštuju, dok kriminalne mreže zarađuju na ilegalnom ulovu i krijumčarenju mlađi jegulje, u poslu čija se vrednost procenjuje na više milijardi evra, piše „Dojče vele“, prenosi Dnevno.
„To je smešno“
„Znači, baskijski ribari će biti krivi za istrebljenje jegulja, a svi ostali smeju da ih love? To je smešno“, kaže Unai Eizaguirre, koji jegulje lovi već 30 godina i sada strahuje za svoje prihode.
Zaštitnici prirode podržavaju zabrane kao hitnu meru, ali upozoravaju da one same nisu dovoljne. Jeguljama prete zagađenje, klimatske promene i prepreke na migracionim putevima, među kojima su i hidroelektrane čije turbine mogu biti smrtonosne za ribe.
Biološkinja mora Estibaliz Dijaz iz oceanografskog instituta AZTI upozorava da je stanje toliko loše da su neophodne mere na svim područjima.
Jegulje na crnom tržištu vrede poput droge
Evropska jegulja ima izuzetno složen životni ciklus. Odrasle jegulje iz evropskih reka migriraju hiljadama kilometara prema Sargaškom moru u severnom Atlantiku, jedinom poznatom području njihovog mresta.
Nakon mresta uginu, dok njihove larve morskim strujama putuju prema Evropi. Naučnici još uvek ne znaju sve detalje tog procesa, a samo područje mresta prostire se na gotovo devet miliona kvadratnih kilometara.
Problem je što danas u Biskajski zaliv i povezane vodotokove stiže tek oko 12 odsto količine staklastih jegulja u odnosu na period pre 1980-ih. Upravo je ta mlađ najvrednija roba na crnom tržištu.
„To može da se uporedi sa trgovinom drogom. Svake godine u Evropi zaplene tone nezakonito ulovljene mlađi jegulje“, rekao je Eizaguirre. „Pravi novac zarađuje se njihovim krijumčarenjem u Aziju.“
Potražnju dodatno podstiču Kina, Južna Koreja i Japan, gde su mlade jegulje izuzetno cenjene. Problem je i u tome što jegulje još uvek nije moguće pouzdano veštački razmnožavati u potrebnim količinama. Uzgajališta zato zavise od mladih jegulja ulovljenih u prirodi.
Posao vredan milijarde evra
Evropska unija je još 2010. godine zabranila izvoz evropske jegulje izvan Unije, ali je zabrana istovremeno otvorila prostor organizovanom kriminalu. Procenjuje se da je ilegalna trgovina u najboljim godinama donosila i do tri milijarde evra.
Florian Štajn iz Nemačkog saveza sportskih ribolovaca procenjuje da se godišnje prokrijumčari najmanje 100 tona mlađi, što odgovara količini od oko 300 miliona riba.
Ipak, prema informacijama kojima raspolaže iz carinskih službi, i ta brojka predstavlja veoma opreznu procenu.
Međunarodne policijske službe poslednjih godina pojačavaju akcije protiv krijumčarskih mreža. Europol je u operaciji „Lake“, sprovedenoj između 2024. i 2025. godine, zaplenio 22 tone staklastih jegulja i uhapsio 26 osumnjičenih.
„Policijske službe širom Evrope već vrše veliki pritisak na krijumčarske mreže“, rekao je Sančez Romero iz Interpola. „Ali kriminalne grupe stalno traže nove rute.“
Štajn, koji se bavi međunarodnom trgovinom i krijumčarenjem jegulja i savetuje nemačku vladu, kaže da se posao nakon 2020. godine dodatno proširio, dok su krijumčarske rute postale složenije.
Jegulje putuju rutama kojima se krijumčari i droga
Jedna od novih važnih ruta vodi preko severozapadne Afrike, kroz Maroko, Mauritaniju i Senegal. Stručnjaci smatraju da kriminalne grupe koriste iste logističke kapacitete kojima se u Evropu krijumčare narkotici.
Gibraltarski moreuz na najužem delu širok je samo 14 kilometara i predstavlja jedno od najprometnijih pomorskih područja na svetu. Kriminalci su, prema mišljenju stručnjaka, otkrili da se kapaciteti kojima se droga prevozi u jednom smeru mogu koristiti za krijumčarenje jegulja u drugom.
Staklaste jegulje relativno je jednostavno transportovati. Mogu se staviti u vrećice sa malom količinom vode i toplotnom izolacijom, a zatim prevoziti u običnim putničkim koferima. U takvim uslovima mogu da prežive do 48 sati, nakon čega u Aziji završavaju u uzgajalištima.
Problem dodatno komplikuje činjenica da evropska jegulja naseljava i reke i estuare u Maroku. Iako je tamo zabranjen izvoz staklastih jegulja kraćih od 12 centimetara, stručnjaci strahuju da legalna domaća trgovina može poslužiti kao paravan za mlađ prokrijumčarenu iz Evrope.
Jeguljama otkucava sat
Jegulje su važan pokazatelj zdravlja rečnih i morskih ekosistema jer tokom svojih dugih migracija prolaze kroz različita staništa. Istovremeno su važan izvor hrane za brojne životinje, uključujući čaplje, vidre i veće ribe.
„Teško je uopšte predvideti kakve bi posledice imao njihov nestanak“, upozorava Dijaz.
Prema pravilima Evropske unije, države članice moraju da preduzmu mere kako bi se najmanje 40 odsto odraslih jegulja moglo vratiti u Sargaško more radi mresta. Dijaz smatra da bi trebalo obezbediti i da najmanje 40 odsto staklastih jegulja uspešno stigne do evropskih reka i obala.
Na konferenciji CITES-a 2025. godine odbijen je predlog da se sve slatkovodne vrste jegulja dodatno zaštite od nezakonite i neodržive trgovine. Štajn smatra da bi taj predlog trebalo ponovo staviti na dnevni red.
„Ne vidim drugi način da se taj problem stavi pod kontrolu“, rekao je.
Za ribare poput Eizaguirrea pitanje opstanka jegulje nije samo ekološko već i pitanje tradicije.
„Za nas je jegulja više od obične ribe. Ona je vekovima deo našeg identiteta“, rekao je.
Zaštita od prekomernog izlova, uništavanja staništa i organizovanog krijumčarenja zato će biti ključna za opstanak vrste koja je nekada bila obična hrana, a danas je postala izuzetno vredna roba na međunarodnom crnom tržištu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
