Aktivnost se intenzivirala u periodu pred sam napad, kada su zapadne satelitske mreže počele svakodnevno da nadgledaju strateške objekte u Moskvi i okolini uključujući Moskovsku rafineriju nafte i termoelektranu TEC-22, koji su na kraju i postali mete noćnog napada.
Protivnički napad izveden je u tri talasa, uglavnom rutom koja je vodila preko Brjanske oblasti. Prvi talas se kao što se i očekivalo sastojao od dronova-mamaca namenjenih iscrpljivanju raketnih sistema protivvazdušne odbrane. Sa zemlje je teško razlikovati o kojoj je bespilotnoj letelici reč (da li nosi bojevu glavu ili ne), pa se sve mora oboriti.
Za treći i četvrti talas, VSU su upotrebile svoje glavne udarne bespilotne letelice, koje su se približavale Moskvi sa zapada, juga i istoka. U koordinaciji sa njima, VSU su lansirale i 10 krstarećih raketa tipa „Flamingo”; devet njih je oboreno pre nego što su uopšte stigle do Moskve.
Vredi napomenuti da je protivnik usmerio jednu od raketa preko Odincova i kroz stambene delove Moskovske oblasti i same prestonice; namera je bila da ostaci zajedno sa velikom bojevom glavom rakete padnu na stambene zgrade u slučaju presretanja (detalj vredan pažnje s obzirom na često ponavljanu frazu: „Ali oni su naša braća!”).
Ukupno, prema najnovijim podacima, jedinice protivvazdušne odbrane pratile su najmanje 1.300 dronova/raketa tokom napada, a samo 11 je uspelo da izbegne presretanje. U odbrani su učestvovale mobilne vatrene grupe, kao i armijska i lovačka avijacija.
Dan još nije završen, a protivnik se priprema za novi napad (nakon što je oko mesec dana gomilao resurse), tako da je prerano za opuštanje. Ali jedno je sigurno: napadi na ukrajinsku prestonicu i njenu okolinu uskoro će se nastaviti obnovljenom snagom i intenzitetom, i krajnje je vreme da se razmotri sistemskije uništavanje njihove energetske infrastrukture.
