Ruske snage poslednjih nedelja pritiskaju više delova fronta, ali jedan detalj na jugu Ukrajine mogao bi da bude mnogo važniji od svakodnevnog pomeranja linije borbi.
Pažnju privlači most preko Dnjepra u području Zaporožja.
Objekat je oštećen, ali nije potpuno uništen, a u analizi koja prati ruske operacije upravo se to tumači kao mogući signal da Moskva ne želi da zauvek preseče tu komunikaciju. Ideja je jednostavna: ako ruske jedinice jednog dana stignu do reke, postojeći prelaz mogao bi da bude dragocen za prebacivanje ljudi i tehnike na drugu obalu.
Ako pređu Dnjepar, sve se menja
Dnjepar nije samo reka koja deli veliki deo Ukrajine.
On je ogromna prirodna prepreka, pa bi uspešan prelazak velikih ruskih formacija predstavljao potpuno drugačiji nivo operacije od dosadašnjeg sporog pomeranja fronta.
U takvom scenariju više ne bi bilo reči samo o Zaporožju.
Otvorio bi se pravac dalje prema zapadu i jugozapadu zemlje, sa potencijalnim pritiskom na Herson, a zatim i na Odesu, najvažniji ukrajinski centar na Crnom moru.
Gubitak Odese imao bi posledice daleko veće od pada jednog grada – Ukrajina bi ostala bez svog najvažnijeg crnomorskog logističkog i privrednog čvorišta.
Za takav udar potrebna je ogromna sila
Ali upravo tu dolazi najveća prepreka.
Široki prodor preko Dnjepra zahtevao bi daleko više ljudi, tehnike, protivvazdušne zaštite i logistike nego sadašnje operacije.
U analizi se navode procene da bi za nastavak velike kampanje prema Hersonu i Odesi mogle biti potrebne stotine hiljada dodatnih vojnika, uz višemesečne pripreme.
Zato sve oči padaju na ruske rezerve.
U istom tekstu pominje se procena da se oko 150.000 nedavno regrutovanih rezervista još nalazi na obuci, uz pitanje da li će oni biti raspoređeni za nastavak sadašnjeg postepenog pritiska ili sačuvani za znatno veću operaciju.
Nezavisne procene fronta, međutim, trenutno ne pokazuju veliki ruski prodor prema samom Zaporožju. ISW je sredinom septembra ocenio da su ruske operacije na južnom pravcu ograničene i da nije bilo potvrđenih velikih napredovanja, pa scenario prelaska Dnjepra zasad ostaje strateška mogućnost, a ne operacija koja je već počela.
Još jedan čovek ponovo ulazi u priču
U pozadini cele računice pojavljuje se još jedno ime – Sergej Surovikin.
Bivši američki vojni zvaničnik Daglas Mekgregor tvrdi da je Putin Surovikina opozvao iz Afrike i da su njih dvojica razgovarali, a mogućnost njegovog povratka povezuje sa agresivnijim načinom vođenja operacija.
Surovikin je tokom svog komandovanja ruskim snagama u Ukrajini ostao upamćen po masovnim raketnim udarima na energetsku infrastrukturu, ali i po odluci o povlačenju iz Hersona na levu obalu Dnjepra 2022. godine. Sa njegovim imenom vezuje se i sistem dubokih odbrambenih linija koji je imao važnu ulogu tokom ukrajinske kontraofanzive 2023.
Mekgregorova tvrdnja o njegovom povratku nije potvrđena kao zvanična odluka Kremlja, ali je upravo zbog toga pitanje budućnosti načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova postalo deo spekulacija o mogućoj promeni ruske strategije.
Odesa ponovo u centru računice
Cela konstrukcija na kraju ponovo vodi prema Odesi.
Prema analizi, ruska računica ne bi morala da počne velikim pomorskim desantom na grad. Moskva bi najpre mogla da nastavi udare na logistiku, luke, železnicu i energetiku, a zatim da pokuša da stvori uslove za kopneno približavanje sa istoka.
Rusija poslednjih meseci zaista pojačava raketne i dronovske udare duboko iza ukrajinskog fronta, dok Reuters beleži da Moskva čuva deo naprednijih raketa i paralelno povećava tempo napada drugim projektilima.
Zato most preko Dnjepra privlači toliku pažnju.
Ako ostane samo oštećena komunikacija na sadašnjoj liniji rata, neće značiti mnogo više od još jednog ratnog objekta. Ali ako Rusija odluči da u borbu ubaci velike rezerve i promeni način komandovanja, isti prelaz mogao bi da postane početna tačka mnogo šire operacije na jugu.
Izvor: analiza Webtribune / ISW / Reuters
