Hotelski doručak u all-inclusive ponudi mnogima zvuči kao savršen početak dana – sveže pecivo, voće, sirevi, suhomesnati proizvodi, omleti, kajgana i veliki izbor drugih namirnica. Ipak, postoji jedan dobro poznat scenario: napunimo tanjir do vrha, a već nakon nekoliko zalogaja shvatimo da smo uzeli mnogo više nego što možemo da pojedemo.
Na kraju, deo hrane ostaje na tanjiru i završava u kanti. Hoteli zato sve više uvode različite metode za smanjenje bacanja hrane, a neke od njih su toliko diskretne da gosti gotovo i ne primete da su promenili svoje navike.
Jedan od najjednostavnijih trikova krije se u veličini tanjira.
Problem počinje već kod bifea. Kada imamo mogućnost da uzmemo sve što želimo, često se služimo bez mnogo razmišljanja o tome koliko ćemo zaista pojesti. Veliki izbor dodatno podstiče goste da uzmu više hrane nego što im je potrebno.
To predstavlja veliki trošak za hotele, ali i ozbiljan ekološki problem. Svaka bačena namirnica prethodno je prošla kroz proizvodnju, transport, skladištenje i pripremu.
Istraživanja su pokazala da veličina tanjira može značajno da utiče na količinu hrane koju uzimamo. Prema istraživanju Brajana Vansinka i Koerta van Itersuma iz 2013. godine, ljudi koji koriste velike tanjire uzimaju i konzumiraju više hrane, dok se povećava i količina hrane koja na kraju bude bačena.
U studiji iz 2012. godine istraživači su ovo ponašanje povezali sa takozvanom Delboeufovom iluzijom. Naš mozak procenjuje količinu hrane u odnosu na veličinu tanjira, pa ista porcija na velikom tanjiru može izgledati premalo. Na manjem tanjiru, međutim, ista količina deluje obilnije.
Zbog toga pojedini hoteli koriste manje tanjire.
Prema istraživanju Steffena Kallbekkena i Håkona Salena iz 2013. godine, smanjenje prečnika tanjira za samo tri centimetra može da smanji količinu bačene hrane za oko 20 odsto.
Gosti tako intuitivno uzimaju manje porcije, a ukoliko su i dalje gladni, mogu jednostavno da se vrate po još.
Bife se više ne puni do vrha
Promene se ne odnose samo na posuđe. Hoteli sve više menjaju i način na koji organizuju bife.
Umesto velikih količina hrane koje se pripreme rano ujutru i ostave na bifeu, kuvari mogu da pripremaju manje porcije i postepeno dopunjuju posude tokom doručka.
Na taj način hrana ostaje svežija, a istovremeno se smanjuje količina koja na kraju posluživanja mora da bude bačena.
Neki hoteli koriste i softver i veštačku inteligenciju kako bi pratili potrošnju i na osnovu ranijih podataka preciznije planirali količine namirnica potrebne za pripremu obroka.
Omlet se priprema pred gostima
Još jedno rešenje su kulinarski štandovi na kojima se hrana priprema po porudžbini.
Umesto da se unapred pripreme desetine porcija omleta ili kajgane, gost bira sastojke, a kuvar obrok priprema na licu mesta. Na taj način dobija svežu hranu, dok hotel izbegava da velike količine gotovih obroka ostanu nepojedene.
Ovakav način posluživanja posebno je praktičan kod hrane koja se brzo hladi ili gubi na kvalitetu.
Poruka koja menja navike gostiju
Postoji još jedan, gotovo neprimetan trik – male informativne table pored bifea.
Poruka da gosti mogu da se vrate po još hrane kasnije može biti dovoljna da ih podstakne da na početku uzmu manju porciju.
Cilj nije da se gostima ograniči izbor, već da se promeni način na koji razmišljaju o količini hrane koju stavljaju na tanjir.
Na taj način hoteli mogu da zadrže bogatu ponudu, a da istovremeno smanje količinu hrane koja završava u otpadu.
Naizgled mala promena, poput tanjira manjeg prečnika, tako može da napravi veliku razliku – i to bez toga da gosti uopšte imaju osećaj da im je nešto uskraćeno.
