Beograd je tih septembarskih dana bio diplomatski centar sveta. Kako se Jugoslavija pripremala za prvi samit pokreta nesvrstanih rekla je Vesna Dujmović Rosić, rukovodilac grupe za prezentaciju i edukaciju skupštinske baštine.
„Pokret nesvrstanih je nastao za vreme Hladnog rata, kada je svet bio podeljen na dva bloka.Jedan blok vezan je za Sjedinjene Američke Države, dok je drugi blok bio na strani Sovjetskog Saveza. Glavna ideja pokreta nesvrstanih je bila da zemlje neformalno budu vezane, odnosno ne da budu vezane za jedan od ta dva bloka, već da samostalno i samosvesno vode svoju spoljnu politiku“, rekla je Dujmović Rosić.
Ističe da je pokret nesvrstanih održan u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. godine, i da mi ove godine obeležavamo 65 godina od upravo te prve konferencije nesvrstanih.
„Ključnu ulogu u formiranju pokreta nesvrstanih imale su zemlje Jugoslavija, Egipat, Indonezija, Indija i Gana, i njihovi državnici; pomenuli ste lepo Josip Broz Tito, Nehru, Naser, ali moramo da pomenemo i Sukarna i Nkrumaha. Dakle, to je bila, da tako kažemo, glavna petorka stvaranja pokreta nesvrstanih. Prvog septembra 1961. godine, upravo u sali u kojoj se mi danas nalazimo, nekadašnjoj plenarnoj sali Savezne skupštine, danas je to Dom Narodne skupštine Republike Srbije, je i otvorena prva konferencija u 10 časova, minutom ćutanja, za sve one koji su svojim životom žrtvovali održavanje mira i nezavisnosti svojih naroda“, navela je Dujmović Rosić.
Napominje da je Beograd tada bio centar sveta i da je, kao i svaki grad domaćin velikog samita, bio posebno uređen i pripremljen za taj istorijski događaj, dobivši potpuno novi sjaj.
„Od aerodroma, preko Novog Beograda, pa i centra grada, vijorile su se zastave 25 članica pokreta nesvrstanih, a i tri države posmatrača upravo pokreta nesvrstanih, a to su bili: Bolivija, Brazil i Ekvador. Negde oko stotinu učesnika je boravilo upravo u ovoj prostoriji, i to je bio prvi put kada je velika plenarna sala pretrpela znatne izmene.
Kompletan mobilijar u velikoj plenarnoj sali je bio sklonjen, i postavljena su bila dva ovalna stola za kojima su sedeli svi predsednici i predstavnici vanblokovskih zemalja, uključujući i posmatrače, kao i stotinu učesnika.
„Moramo da napomenemo da je i na samoj konferenciji veliki broj prevodilaca učestvovao, i jedna vrlo interesantna informacija je da je prvi put u istoriji simultanog prevođenja, ta tehnologija sprovedena upravo ovde, u ovoj velikoj plenarnoj sali“, istakla je Dujmović Rosić.
Rosić navodi da je konferenciju nesvrstanih pratilo 50 miliona građana širom sveta, što je u to vreme bio najgledaniji televizijski prenos, ne samo u istoriji tadašnje Jugoslavije, već i u čitavom svetu. Sve oči sveta bile su uprte u Beograd, a novinarski centar iz kojeg su izveštavali brojni domaći i strani novinari nalazio se u Domu sindikata.
„Veliki broj izveštača je bio u Beogradu, i takođe moramo da napomenemo da je Beograd tada posedovao 1.484 televizijska aparata. Građani su na trgovima, u mesnim zajednicama, domovima kulture, okupljali su se i pažljivo su gledali tih pet dana šta će se u stvari i desiti i koji zaključci će biti doneti na beogradskoj konferenciji nesvrstanih. Ono što je takođe interesantno, sem toga da su se zastave vijorile čitavim gradom tih pet dana, Beograd je dobio i Park prijateljstva. U Parku prijateljstva 25 državnika su posadili platane, na latinskom to je Platanus acerifolia, svaki platan je dobio i jednu pločicu sa imenom državnika, kao i datumom kada je drvo zasađeno, a sam platan je simbolizovao u stvari jednakost svih naroda“, rekla je, piše Euronews.
Dujmović Rosić ističe da je nakon pet dana konferencije, 6. septembra 1961. godine, usvojena takozvana Beogradska deklaracija, kojom su definisana četiri ključna zaključka konferencije – borba protiv kolonijalizma, razoružavanje, mirna koegzistencija i odvajanje od blokova, odnosno nepripajanje bilo kom bloku.
