Trojica hakera, od kojih najstariji ima 22, a najmlađi 17 godina, članovi su najopasnije i operativno najuspešnije hakerske grupe u regionu. Delovali su iz Srbije, a uhapšeni su neposredno pred upad u baze podataka banaka i pretnji RFZO da će objaviti sve zdravstvene podatke građana. Sisteme u koje su upali, na desetine institucija Srbije, ali i Hrvatske, kompanija i slično, ucenjivali su iznosima od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra, a isplatu su zahtevali u kriptovaluti bitkoinu, saznaje Blic.
Prema dosadašnjoj istrazi, a koja se nastavlja, tročlana grupa hakera je upadima u sisteme u Srbiji i širem regionu iznudila isplate u bitkionima u vrednosti više desetina hiljada evra.
Članovi takozvane INF grupe – N. M. S. (22) iz Beograda, L. D. (23) iz Zaječara i sedamnaestogodišnji mladić iz Beograda uhapšeni su u četvrtak nakon višemesečne istrage Uprave za tehniku MUP odnosno, njene Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Srpski operativci su primenom naprednih istražnih tehnika ključne i osuđujuće dokaze o izvršenju krivičnih dela prikupili neposredno pre realizacije akcije, u trenutku kada su osumnjičeni kompromitovali podatke RFZO-a i planirali njihovu prodaju na Darknetu. Sumnjiče se da su izvršili krivično delo neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. Uhapšeni L. D. Iz Zaječara se osim toga tereti i za računarsku sabotažu, dok se sedamnaestogodišnjak sumnjiči i za iznudu.
– Uhapšeni su u trenutku ucene RFZO. Time smo sprečili prodaju i dalje širenje velike količine osetljivih ličnih i medicinskih podataka naših građana i oborili smo forum na kojem se prodaja ličnih podataka oglašavala. Takođe, po našem zahtevu je uklonjena i baza kompromitovanih podataka sa kriptovanih servera – kaže za „Blic“ izvor iz MUP.
Prema saznanjima „Blica“, hakeri su institucijama i kompanijama – žrtvama napada, slali elektronske poruke u kojima su, kao dokaz da su pristupili njihovim sistemima, dostavljali uzorke ukradenih baza podataka. Potom su zahtevali isplatu otkupa u kriptovalutama.
– Visina zahtevanog otkupa zavisila je od napadnutog subjekta, obima ukradenih podataka i njihove osetljivosti. Traženi iznosi kretali su se od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada evra, uz zahtev da novac bude isplaćen u što kraćem roku, u kriptovalutama – kaže naš izvor iz MUP upoznat sa celim slučajem.
Uhapšeni su pretili da će, ukoliko traženi iznos ne bude isplaćen u ostavljenom roku, ukradene podatke objaviti ili ponuditi na prodaju na Darknetu.
– U pojedinim slučajevima koji su se odnosili na subjekte iz Hrvatske podatke su objavljivali i bez prethodnog zahteva za isplatu otkupa – kaže naš sagovornik.
Ova grupa se dovodi u vezu sa napadima na dvocifren broj državnih institucija i privatnih subjekata u Srbiji i regionu. Među institucijama su:
- Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO)
- Baza javnih izvršitelja
- Evidencije Uprave za strance MUP-a Srbije
- Fudbalski savez Srbije (FSS)
- Sistemi javnog prevoza u Beogradu
- Ministarstvo rada Hrvatske
- Pravosudni sistem Hrvatske
- Agencija za agrarna plaćanja Republike Srpske
- Hakovane su i baze podataka iz oblasti telekomunikacija, zdravstva, sporta, trgovine, igara na sreću, ugostiteljstva i finansijskih informacija
On dodaje da su trojica osumnjičenih veoma mladi, ali poseduju izuzetno napredna informatička znanja.
– Osumnjičeni iz Zaječara već je ranije hapšen zbog hakerskih napada izvršenih pre nekoliko godina, dok je maloletnom osumnjičenom ovo prvo evidentirano izvršenje krivičnog dela. Zbog zaštite maloletnog lica i daljeg toka postupka ne možemo saopštavati više podataka o njihovim identitetima – navodi naš izvor.
Uhapšeni hakeri su prema dosadašnjim operativnim podacima delovali kao organizovana grupa sa jasno podeljenim ulogama. Kako saznajemo, svakodnevno su komunicirali, pre svega putem aplikacije Telegram, razmenjivali podatke i dogovarali nove napade.
– Prema do sada prikupljenim dokazima i njihovim iskazima, planirali su upade u informacione sisteme banaka u Srbiji, kao i druge baze koje sadrže veliki broj ličnih podataka naših građana. Realizacijom akcije sprečeni su i ti planirani napadi – ističe „Blicov“ izvor iz MUP.
Hakeri, koji upadaju u državne sisteme, pomažu u izvršenju krivičnih dela, blokiraju kamere, otvaraju sva vrata, deo su čestih filmskih scena i ne samo u Holivudu. Na našim prostorima, pa i u širem regionu međutim, hakerski upadi i ova vrsta kriminala do sada su bili gotovo neznatni. Jedini prethodni veliki slučaj hapšenja hakera iz Srbije je iz 2018. godine, kada je Srbija učestvovala u međunarodnoj akciji „Power off”. Uhapšena su dvojica mladića (19 i 21 godina) iz Prokuplja i Rume, ali je taj slučaj je bio drugačije prirode i nije imao upade u državne institucije u cilju krađe i iznude.
Sadašnja istraga Uprave za tehniku MUP i akcija hapšenje članova takozvane INF grupe podvedena je pod „najznačajniju istragu usmerenu protiv ransomware kriminala sprovedenu u Evropi u poslednjih nekoliko godina“. U odnosu na ranija hapšenja hakera, ovo je sasvim druga, značajno sofisticiranija dimenzija i u pogledu državnih sistema koji su napadnuti i načinu na koji je to urađeno.
Uhapšena grupa koristila je Ransomware – vrstu virusa (zlonamernog softvera) koji se ubaci u kompjuter žrtve, sistem neke institucije ili firme, a onda „zaključa“ sve fajlove – dokumenta, baze podataka, fotografije – tako da niko više ne može da ih otvori ili koristi. Time hakeri podatke pretvore u nešto što liči na šifrovanu gomilu slova i brojeva bez „ključa“ za otključavanje. Potom se traži otkup (na engleskom „ransom“, otud i ime virusa) kako bi instituciji koju su napali dali „ključ“ i time vratili pristup fajlovima ili se ucenjuje objavjivanjem na darknetu. Otkup skoro uvek traže u kriptovalutama (najčešće bitkoin), jer je teže ući u trag ko je novac primio.
U svetu u poslednje vreme se koristi i „dvostruka ucena“, upravo ono što su uradili hakeri iz Srbije: pre nego što zaključaju fajlove, hakeri ih prvo iskopiraju za sebe. Onda kažu: „Plati, ili ćemo tvoje podatke objaviti na internetu (ili ih prodati).“ To praktično znači da čak i da institucija ima rezervnu kopiju svojih podataka i ne mora da plati da bi ih vratila baze podataka, ona je i dalje pod pritiskom jer mogu da procure osetljivi podaci – na primer, medicinski kartoni, lični podaci građana, poslovna dokumentacija.
Zato je i slučaj na našem terenu bio ozbiljan: nisu samo „blokirali“ sistem, primera radi RFZO, nego su i preuzeli osetljive podatke građana i tražili novac da ih ne objave.
Prema svetskom izveštaju iz ove godine, ransomware sada čini 48 odsto svih globalnih curenja podataka – najveći udeo ikada zabeležen. Broj prijavljenih žrtava ransomvera u svetu skočio je 58 odsto u 2025. Prema poslednjoj svetskoj evidenciji ima 109 aktivnih ransomware grupa u 2025 – 49 odsto više nego godinu ranije, dok su akcije policije usitnile veće grupe. Skoro svi (93%) koji plate otkup ipak dobiju ukradene podatke objavljene – takozvana „dvostruka ucena”, a 83 odsto onih koji plate bude ponovo napadnuto. Procene ukupne godišnje štete od sajber kriminala idu i do 10,5 hiljada milijardi dolara godišnje, dok šteta specifično od ransomvera treba da dostigne 265 milijardi dolara godišnje do 2031, sa novim napadom na svaka dva sekunda. Amerika je i dalje najizloženija zemlja sa 36,2 odsto svih globalnih žrtava ransomvera.
Alo/Blic
