Svađe oko međe, ograda koje su godinama na pogrešnom mestu i korišćenja tuđeg zemljišta nisu retkost. Nekada komšija deo placa koristi uz prećutnu saglasnost vlasnika, a nekada jednostavno smatra da je granica između dve parcele drugačija nego što piše u katastru.
Upravo tu može nastati ozbiljan imovinski problem.
Kako piše Biznis Kurir, postoji situacija u kojoj dugogodišnje korišćenje tuđe nepokretnosti može dovesti do sticanja prava svojine putem održaja. Međutim, nije dovoljno samo reći da je neko koristio zemljište 10, 20 ili više godina. Ključno je pitanje da li je njegova državina bila savesna.
Kada komšija može da stekne pravo svojine?
Zakon pravi razliku između zakonite i savesne državine.
Kod nepokretnosti, savesni i zakoniti držalac može steći pravo svojine održajem nakon 10 godina. Za savesnog držaoca, kada nema zakonit osnov, rok je 20 godina. To potvrđuje i praksa Vrhovnog suda Srbije.
Savesna državina postoji kada osoba ne zna ili ne može da zna da stvar koju koristi nije njena. Zakon pritom polazi od pretpostavke savesnosti, ali se u konkretnom sudskom postupku mogu utvrđivati sve okolnosti slučaja.
To, na primer, može biti situacija u kojoj je komšija kupio parcelu, ali zbog greške ili drugačijeg stanja na terenu veruje da granica ide preko dela zemljišta koji se formalno vodi na drugog vlasnika.
Šta ako komšija zna da zemljište nije njegovo?
Tu je situacija bitno drugačija.
Ako vlasnik jasno stavi do znanja komšiji da koristi njegovu zemlju, naročito ako postoji pisani trag o tome, teško je govoriti o savesnoj državini.
Zato nije dobro ignorisati problem ako primetite da je komšija pomerio ogradu, proširio dvorište ili počeo da koristi deo vaše parcele. Pisano obaveštenje, sporazum ili drugi dokaz mogu biti veoma važni ako kasnije dođe do sudskog spora.
Posebno je rizično oslanjati se samo na rečenicu: „Ma neka koristi, to je samo par metara.“ Upravo takve situacije godinama kasnije mogu prerasti u ozbiljan imovinski spor.
Prvo proverite gde je stvarna međa
Pre bilo kakvog sukoba sa komšijom, važno je utvrditi gde se granica parcela zaista nalazi.
Ako su međni znaci uništeni, pomereni ili postoji neslaganje između stanja na terenu i podataka o parcelama, postoji postupak uređenja međe. Zakon predviđa da, kada susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, sud može da je utvrdi uz odgovarajuće dokaze i učešće veštaka geometra.
Zato je prvi korak često provera katastarskih podataka i angažovanje geodete, a tek nakon toga eventualno obraćanje advokatu ili pokretanje sudskog postupka.
Najvažnije je da vlasnik ne pretpostavi da je „njegovo“ ono što vidi iza ograde. Kod zemljišta odlučuju katastarski podaci, pravni osnovi i stvarno stanje na terenu.
Jedan pomereni metar međe možda danas izgleda bezazleno, ali posle mnogo godina može postati ozbiljan imovinski problem.
