Riter je u video-razgovoru ocenio da stanje na frontu više neće biti jedini presudni faktor za Ukrajinu.
Prema njegovom mišljenju, predstojeća zima, stanje energetskog sistema i sposobnost države da građanima obezbedi struju, grejanje, vodu i druge osnovne uslove za život mogli bi da postanu jednako važni kao vojna situacija na terenu.
Pritisak na energetsku mrežu
Riter očekuje nastavak ruskog napredovanja i tvrdi da bi ukrajinska ekonomija, posebno energetska infrastruktura, mogla da bude izložena snažnijem pritisku nego ranije.
On ocenjuje da je Rusija tokom prethodnih zima, prema njegovom tumačenju, mogla da nanese veću štetu ukrajinskom energetskom sistemu, ali da nije koristila puni kapacitet udara.
Sada smatra da se taj pristup menja.
Ako bi tokom zime došlo do ozbiljnih problema sa gasom, električnom energijom, grejanjem i snabdevanjem vodom, posledice više ne bi bile ograničene na front i vojnu infrastrukturu, već bi direktno pogodile svakodnevni život miliona ljudi.
Riterov scenario: milioni pred evropskim granicama
Bivši američki obaveštajac upravo u tome vidi opasnost koja bi se mogla preliti na čitavu Evropu.
Prema njegovoj proceni, ukoliko veliki broj Ukrajinaca tokom zime ostane bez osnovnih uslova za život, pritisak prema zapadnim granicama mogao bi naglo da poraste.
Riter je izneo krajnje dramatičan scenario prema kojem bi se na granicama evropskih zemalja moglo pojaviti između pet, šest, pa čak i deset miliona ljudi koji bi pokušavali da napuste Ukrajinu.
Takvu brojku treba posmatrati isključivo kao njegovu prognozu, a ne kao zvaničnu ili potvrđenu procenu broja mogućih izbeglica.
Po njegovom mišljenju, eventualni novi izbeglički talas pogodio bi Evropu baš u trenutku kada pojedine zemlje pokušavaju da ograniče dugoročni boravak ukrajinskih državljana ili podstaknu njihov povratak.
Zbog toga bi energetska kriza, prema Riteru, mogla brzo da preraste u veliki politički i humanitarni problem za evropske države.
„Vreme ne radi u korist Ukrajine“
Riter deo odgovornosti za aktuelnu situaciju pripisuje politici Sjedinjenih Američkih Država.
On smatra da je Vašington pogrešno procenio odnos snaga i mogućnost ukrajinske pobede, čime je, prema njegovom viđenju, produžen rat koji Ukrajina teško može da izdrži.
Govoreći o povlačenju ruskih snaga iz oblasti Kijeva u proleće 2022. godine, Riter odbacuje tumačenje da je reč bila o potpunom vojnom porazu i bekstvu ruske vojske.
On tvrdi da broj ruskih vojnika raspoređenih oko višemilionskog Kijeva nije bio dovoljan za klasično zauzimanje tako velikog grada.
Prema njegovoj interpretaciji, raspoređivanje ruskih snaga imalo je cilj da izvrši pritisak na ukrajinsko rukovodstvo i podstakne pregovore.
Povlačenje iz okoline Kijeva povezuje sa pregovorima
Riter smatra da je odluka o povlačenju ruskih snaga bila povezana sa pregovorima Moskve i Kijeva koji su tada vođeni, kao i sa procesom poznatim kao Istanbulski komunike.
Prema njegovim tvrdnjama, Rusija je bila spremna da se povuče iz područja Kijeva, Černigova, Sumija i drugih pravaca u zamenu za politički sporazum.
Takav sporazum bi, kako navodi, podrazumevao odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u i određena ograničenja njenih vojnih kapaciteta.
Riter ipak priznaje da su ukrajinske snage tokom borbi nanosile gubitke ruskoj vojsci i da su pojedine ukrajinske jedinice pružale snažan otpor, uključujući napade na ruske kolone severno od Kijeva.
Međutim, smatra da pojedinačne uspešne zasede ne mogu same po sebi biti dokaz da je cela ruska operacija oko Kijeva završena vojnim slomom.
Zima kao trenutak preloma?
Riter dalji tok rata vidi kao sukob iscrpljivanja u kojem vreme, prema njegovom mišljenju, sve manje radi u korist Ukrajine.
Posebno upozorava na moguću kombinaciju vojnog pritiska, ekonomskog slabljenja i oštećenja energetske infrastrukture.
U njegovom scenariju, predstojeća zima mogla bi postati trenutak kada se vojni, energetski, ekonomski i demografski problemi Ukrajine spajaju u jednu veliku krizu, čije bi se posledice brzo prelile i van granica zemlje.
Izvor: Skot Riter, Webtribune
